Nova Evropa

нији али им се управа налази још у Бечу (јер још преговори с аустријском владом гледе преношења, централа у Словенију нису довршени), односно такова подузећа која имају седишта својих централа у Хрватској а. творнице су им у Оловенији.

Кретање трговачких радња даје нам још увек врло коњунктуралну слику. Од почетка, јула 1921 до конца јула 1921, пријављено је 4822 нових

"трговачких радња, а одјављено 8858, тако да прираст износи 1464. Овде

држи рекорд трговина дрвом (са, 467 пријава и 206 одјава); на друго место долази трговина са земаљским продуктима (са, 250 пријава и 118 одјава); иза тога, следи сајамска трговина, која значи неку врсту верижне трговине (коју је пријавило 814 особа). Насупрот тому, можемо опадање ситничарских радња протумачити тако, да су многи ситничари пријавили трговину мешаном робом, или какову другу струку. У трговачком је регистру било уписано, од 1. јула 1921 до 15. октобра, 1922, 290 нових инокосних тврдака, те 202 друштвене твртке, а избрисано је 76 тврдака.

Следећи подаци пружају донекле слику о порезној снази Словеније, од преврата, до краја финансијске године 1920/1921.

Директни порези целе Словеније износили су, за прва два ме веца 1918, иза преврата, 5,177.281 круну. У финансијској години 1919/1920 досегли су они 689,196.821 круну; а у финансијској години 1920/1921 192.883.610. круна, дакле укупно 287 милијона круна. Пристојбе су донеле, за прва два месеца. 1918, после ослобођења, 989.862 круне, затим до краја маја 1919 — 8,974220; у финансијској години 1919/1920 — 22,419.226 круна, те су нарасле године 1920/1921 на 75,785.865 круна, укупно више него 108 милијона круна. Док се дакле непосредни порези нису сасвим нотростручили, дохоци су се пристојаба од прве на другу финансијску годину тринпо пута повећали, да се опет и у години 1921 и 1922 знатно ин изванредно повећају. Још несравњиво знатније повећала се трошарина. Од 852.782 круна у последњим месецима године 1918, повећала се она на 1,365.1009 круна до краја маја 1919; у првој финансијској години 1919/1920. износила, је она 5,919.542 круне, те се по заведењу златне трошарине, у јесен 1920, попела на 51,025.139 круна. Њени су се дакле приходи у самој једној години подеветоростручили. То је повећање имало, за предузећа која израђују трошаринске предмете, врло критичне по. еледице.

Рекорд је постигла монополна управа с продајом духана. Од А милијона 181.448 круна за новембар н децембра 1918, нарастао је тај доходак за првих пет месеца 1919 на. 18,265.579 круна ; затим, у првој финансијској години 1919/1920 на 111,808.669 круна, а досегао је исту висину, TJ. 111,428.008 круне већ за самих првих седам месеци финансијске године 1920/1921. Укупни приход износи до краја године 1920, 245,188.694 круне.

Гледе прихода од царина нису за ова раздобља. издани Још никаки подаци ; али је несумњиво да су то највећи приходи.

Словенија је дакле, скупа с равним малим приходима, плаћала државних пореза, неузимајући ту у обзир и царине, за време првих 81 месец иза преврата, 714 милијона круна, и то за прва два месеца 10 и 3/4 мили-

јона круна, за следећих пет месеци 44,4 милијона круна; у првој финан-

еијској години — 217 милијона, а у другој — 481 милијон круна. Према