Nova Evropa

лако провести за релативно кратко време, осим што је то тешко већ и из разлога да је наш сељак, па и наш приморац, скроз конзервативан у својој пољопривредној техници. Не треба заборавити да у нашем Приморју читаво виноградарство лежи у рукама самог сељаштва, а не као у налим северним и источним крајевима у рукама већих економа који су далеко лакше приступачни новим методама, продукције и рада.

Једино далњим снижењем цена својих продуката, а тиме и снижењем нивоа, свог живљења, у стању су наши виноградари да се из ове тешке кризе бар донекле извуку. Промењеној политичкој констелацији мора нале Приморје да допринесе тешке и велике економске жртве: пропашћу бивше монархије изгубљено је за наше Приморје једно велико конзумно подручје, на којем је наше вино услед јаке увозне заштитне царине било увек у стању да нађе сигурне и добре конзументе. Ово не треба, губити с вида при просуђивању ситуације с политичког гледишта.

Привредни проблем наших загорских пасивних крајева сасвим је друге природе. Ту су сточарство и продукција житарица били главна привредна грана, и сељак је сам властитом продукцијом подмиривао већину својих потреба, а тек један незнатан део имао је да подмирује из других крајева. Према томе, достајало је да прода сам један део својих житарица, или један део своје стоке, па да, набави оне потребе које није могао сам да подмири. Па ипак се сви ти крајеви налазе, већ деценијама, у једној латентној кризи. Док је, наиме, продукција задњих деценија била, по прилици иста, или је само незнатно порасла, конзум је стално растао, тако да је настао случај да није могао бити подмирен самом продукцијом тих крајева, услед чега, је у овим крајевима настао један сталан пасивум, дефицит који се је покривао експортом радне снаге било у ближе крајеве Приморја било емиграцијом у Америку. Могло би се чак с поузданошћу тврдити, да главни узрок злу у нашим загорским пасивним крајевима лежи у томе што су пренастањени, што у њима живи далеко више народа него што то економска, структура тих крајева дозвољава. За просуђивање, да ли је један крај одвише густо насељен, наиме, није доста, „констатовати, да ли на квадратни километар долази 50, 100, или 200 душа, него се то мора ценити по томе, да ли на дотичном територију може да живи онолико народа колико се моментано налази. Будући да наши пасивни крајови услед самог свог састава не могу имати јаку и интензивну агрикултуру, 8 индустрија је баш у тим крајевима понајмање развијена, јасно је да они нису никако у стању да издржавају и исхране онај читав народ који тамо живи. Природно је, стога, да су наши данашњи пасивни крајеви дали највећи број исељеника, те да — док је у другим нашим крајевима исељивањео у Америку права реткост — у нашим приморским крајевима има, места, одакле се преко половине најбоље мушке радне снаге налази у Америци.

Ако дакле у тим крајевима, који су ионако по својој економској структури пасивни, дође још и каква. абнормална, влементарна непогода, онда није чудо да наступа отворена, и потпуна, криза, па да се ту и тамо појави и сама авет глади. Шиљањем хране или новца у тако доба кризе ублажују се додуше ефекти зла, али се сами узроци нипошто не одстрањују, А будући да св и не сме дозволити, да се држава или друштво стално морају да брину за неке од пасивних крајева, треба сам проблем дубље н темељитије проучити те покушати решити.

189