Nova Evropa

»Hriminalnopolitička kritika, — odredbe zadnjeg stava člana 12. Vidovdanskog Ustava«. Obe knjige mogu se naručiti kod dekanata juridičkog fakulteta u Ljubljani (zajedno poručene staju 50 dinara). PP.

Gospodja Z. Kv, Demetrović »optužuje« (u »Jugoslavenskoj Njivi« za februar 1923).

Pošto se, pre kratkog vremena (u jednom podlisku zagrebačkog dnevnika »Riječi«) požalila na nekavaljersko držanje jednog zagrebačkog kritičara prema svojoj književnoj ličnosti, navodeći u korist svojih književnih radova privatne izjave, usmene i pismene, na-– šeg uvaženog naučnika G. J. Cvijića, podiže sad Gospodja Zofka Kveder Demetrović, u časopisu svoga muža, tužbu protivu svih zagrebačkih i jugoslovenskih kritičara, pod natpisom »Optužujem«, dakle prema velikim uzorima Emila Zole i drugih svetskih pisaca, koji su ustajali u odbranu nepravedno napadnutih {samo što to nisu bili oni sami), Medju optuženima nalazi se i »Nova Evropa«, pa je utoliko prirodnije da se osvrnemo na jadikovke Gospodje Z. Kv, D., imajući pritom naravno u vidu, da niti treba precenjivati njen literarni bol i njene suze od mastila, niti ih treba potcenjivati, ili odviše drastično izobličiti, što bi se u ovom slučaju mnogo lakše moglo desiti, Moramo, uostalom, odmah priznati da su nama književna dela Gospodje Z, Kv, D. ostala strana i nepoznata {osim »Unuka Kraljevića Marka« nismo nijedne njene knjige imali u rukama, koliko se sećamo), kao što su za nas tajna, i ostaće, sve one autobiografske aluzuje u ovoj njenoj optužbi, Za sve što imamo da kažemo, dakle, služi nam povodom i podlogom jedino taj njen optužni akt u »Jugoslavenskoj Njivi«, Ali to je i sasvim dovoljno,

Našto se tuži Gospodja Z. Kv. D., i šta joj je tako krivo na zagrebačke i jugoslovenske kritičare? — Imaće kojih 10 do 15 godina {a možda i više, — to se iz ovog akta jasno ne vidi) otkako Gospodja obradjuje lepu književnost — u vidu crtica, novela, romana, drama, revija, i t, d.— a da taj njen književni napor »javno u Hrvatskoj nikada i ni kod koga nije našao milosti«; kritičari je vredjaju besprekidno, i blate je pogrdama i porugama, urednici je osudjuju, kazalište odbija, Mislio bi čovek, da će ovoliki neuspeh uspeti, u najmanju ruku, da u autoru kojega se tiče izazove sumnju, i da mu da misliti, — mislimo, da misli o svom talentu, t. j. da posumnja u svoj talenat,., Ali ne, Gospodja Z. Kv. D. pretpostavlja taj svoj talenat kao nešto što apsolutno postoji. U tome je, kako nam se čini, ceo nesporazum, da ne kažemo tragika, ovog slučaja, koji je urodio nepotrebnim i preteranim bolovima i osetljivošću, iz kojih se onda izrodio ovaj polu tragičan polu komičan akt,

Nasuprot jednodušnoj poraznoj kritici, Gospodja Z. Kv, D, ostala je duboko uverena da je literaran talenat, koji kritičari — zašto? iz pukog li »zelenoga jala«? — mrze i gone, lako drži da je njena »inteligencija čava od megalomanije«, njoj su dovoljna nekolika pisma prija-

197