Nova Evropa

stojimo prema akciji posle Kongresa, o kojoj se toliko govorilo i pisalo u našoj javnosti, i da li smo još, i u kakvim, vezama s onim pokretačima i priredjivačima Kongresa koji su imali da izvršuju zaključke Kongresa, te koji i sad, u izbornoj agitaciji za Skupštinu, operišu Zagrebačkim Kongresom i Jugoslovenskom Zajednicom, Stvari su toliko odmakle, i diferencirale se, da smo rešeni obzira koji su nas dosad vezivali; štaviše, čini nam se da bismo se ogrešili nesamo o poverenje i simpatije načelnih prijatelja »Nove Evrope«, već i o dužnost prema političkoj povesti našeg vremena, ako bismo, ćuteći, dopustili da ma i koja stotina svesnih i inteligentnih birača pristupi izbornim žarama neobaveštena, u pogrešnom uverenju da radi u potpunom duhu Хабтеђасков Копбтеза ! зић пјебомћ хасеника Кад даје svoj glas za ovog ili onog kandidata,

Ko već iz ovih reči naslućuje, da naš odgovor neće biti u prilog akciji koja je vodjena posle Kongresa, a s pomoću Kongresa, taj nije daleko od istine, A ko odmah nato zapita, zašto smo pustili da akcija podje putem koji ne odobravamo, kad smo i sami bili posred nje na početku, tome odgovaramo pravo i iskreno : da nas nisu pitali, da su nas obišli i da su radili mimo nas, da ne kažemo baš da su nas izigrali. Dok je trebalo prikupljati snage, raščistiti ideje, i dati dobro i pošteno ime, rečju prirediti Kongres, dotle su nas tražili i za savet pitali ; a kad je jednom uspeh bio tu, i izgledi za praktične političke rezultate povoljniji nego što smo se i nadali, gurnuti smo od profesijonalnih političara u stranu, kao »idealisti« i cepidlake koji teraju »djačku politiku«,

Ali da podjemo redom, i da pregledamo dogadjaje kako su tekli.,

U pogledu dalje akcije, predloženo je na samome Kongresu nakon donošenja rezolucije —, da oni koji se slažu s rezolucijom dodju to popodne na sastanak radi dogovora o osnivanju Jugoslovenske Zajednice, Taj predlog imao je svoju dugu istoriju u pripremama i predkonferencijama za Kongres, U stvari, to je i bilo glavno pitanje koje su priredjivači sve vreme medjusobom raspravljali, i od čijeg je rešenja upravo zavisio i saziv Kongresa : hoće li iz njega rezultirati i neposredna politička akcija, ili će on biti, nakon Ilidžanske Konierence, samo snažnije ponovljena patrijotska manifestacija intelektualaca i javnih radnika, koja već kao takova može uticati na stvaranje povoljnije političke atmosfere, ili koja će — kako se stalno izražavao o tome glavni govornik zagrebačke »Slobodne Tribune« — doprineti sazrevanju {»fermentaciji«) prilika u Jugoslaviji. Još na prvom sastanku »širih istomišljenika«, sazvanom od zagrebačkih članova ilidžanskog priredjivačkog odbora, došla su sasvim jasno do izraza dva oprečna gledišta : predstavnici »Nove Evrope« i Dr. J, Smodlaka bili su odlučno za aktivno organizovanje neopredeljenih, i samo su pod tim uvetom pristajali da udju u Akcijoni Odbor, dok su drugi stranački već opredeljeni odbornici zagovarali vid proširene manitfestacije, Pri kasnijim dogovorima, prvo je stanovište prevladalo, i Kongres je zamišljen polaznom tačkom za stvaranje nečeg novog u

172