Nova Evropa

no ne govori, Rezolucija predvidja obrazovanje Jugoslovenske Zajednice, tojest »saveza narodnih stranaka i grupa, koje su voljne u ovom duhu saradjivati na osnovu jednog zajedničkog akcijonog programa, koji bi se imao dogovorno izraditi«,

Tada, ono jutro pred sam zbor, dok su se sazivači iskupljali da podju na Kongres, došao je jedan od beogradskih neopredeljenih, i potpomognut svojim drugovima medju demokratskim levičarima učinio je predlog, da se nameravano organizovanje neopredeljenih ne iznosi pred sam Kongres, nego da se samo najavi i odloži za kasnije, da se tobože ne bi prejudiciralo razvoju dogadjaja u Demokratskoj Stranci i sputavalo kretanje njenih uglednih članova kad se posle Kongresa vrate u Beograd, U žurbi, i verovatno pod utiskom ushiće-

nja da su G. Ljuba Davidović, G. Voja Veljković, G. Ribar, i ostali

ugledni članovi Demokratske Stranke doista došli u Zagreb, i živi

stajali tu spremni da učestvuju na Kongresu, kako su obećali, i pored sve hajke koja se digla na njih i svih posledica koje bi njihovo učestvovanje moglo imati, zagrebački i ostali priredjivači Kongresa, ukoliko su bili na okupu, prihvatili su ovaj improvizovani predlog, i načinili su Kongres manifestacijom za novu političku orijentaciju mesto početkom akcije u tom pravcu, Njima se, u onom trenutku, učinio prečim negafivni cilj: rascep u Demokratskoj Stranci, nego pozitivan ideal : stvaranje novih političkih prilika, i oni su tada ispustili iz ruku inicijativu akcije te je predali u ruke demokratskim levičarima, Koliko je to bilo fatalno za samu stvar, videlo se odmah ono popodne, kad se — na poziv sazivača Kongresa. — iskupili neopre= deljeni učesnici, da čuju da treba da se razidju nesvršena posla, a da će im se poručiti šta treba da rade dok se »nešto desi« u Beogradu medju demokratima !

Akcijoni Odbor u Zagrebu, koji je od Kongresa dobio bio mandat da, s predsedništvom Kongresa, nastavi posao, i izvrši pripreme za predvidjenu organizaciju, diskutujući, na dve tri sednice nakon Kongresa, ovo pitanje, rešio je da se još uvek čeka na rasplet odnosa u Demokratskoj Stranci, čiji su klub i Slavni odbor, kao što je poznato, imali da odluče spor izmedju Davidovića i demokrata-kongresista na jednoj strani i Pribićevića i drugova na drugoj. Na tim sednicama Alcijonog Odbora išlo se tako daleko u susret demokratskim levičarima, da se ostavilo otvoreno čak i pitanje okrštavanja uže i šire predvidjene organizacije, jer je ime Zajednica, prihvaćeno na Kongresu, trebalo rezervisati za samostalsko-liberalsko-naprednjačke demokrate-kongresiste, ako bi ovi ispali iz Demokratske Stranke, da iz obzira i straha pred svojim biračima u Srbiji mogu zadržati bar nešto od svog stranačkog obeležja koje su već jednom menjali prelazeći u Demokratsku Stranku, A bilo je esencijalno, da priredjivači Kongresa dadu što pre bar konačno tumačenje reči Zaj ednica iu rezoluciji, jer su im protivnici [vidi tadašnje članke u zagrebačkoj »Riječi«) odmah prebacivali da ne znaju ni sami šta hoće i da igraju dvoličnu ulogu ; dok na drugoj strani — u duhu cele akcije — ništa nije bilo prirodnije do da se uža organizacija okrsti Ju goslo ve n-

174