Nova Evropa

гимнастичка, установа »Орел«, који је средиште свега просветног рада по нашим селима.

Али просветни рад изискује и властиту литературу, из које би културни радници могли црпсти увек нову снагу за свој рад. Тога ради излазе, под окриљем странке, задружна. ревија »Народни Господар«, социјална, ревија »Соцнална Мисел«, знанствена, ревија, »Час«, ђачки часопис »Ментор«, орловски гласник »Младост«, као и два илустрована, белетристичка органа: »Дом ин Свет« и »Младика«. Богословне ревије, »Богословни Вестник« те »Дружбе Св. Мохорја«, која сваке године разашиље у мало не сваку словеначку кућу по 8—4 књиге, спомињем само потпуности ради, будући да ова два културна, подузећа, немају партијског обележја, иако раде у истом културном правцу. Поред социјалних и економских организација, просветне су установе баш понајвише продубле и прошириле начела »Оловеначке Пучке Странке« међу масе нашега народа. Рад који би почивао и кретао се искључиво на. политичком пољу плитак је и пролазан; тек школа развија и поставља, дубље темеље за начела, политичкога, рада.

У погледу унутарњег устројства наше државе, наша странка полази са становишта широких покрајина, утемељених дугим историјским развитком њихове културе, економских прилика, моралнога и правнога, охваг тања и законодавства. За оваке покрајине тражи се посебна, легислатива, (автономија) у свим стварима које нису изричито заједничке за целу државу. И што дуже времена будемо имали прилике гледати и пратити неспособност, неразумевање, и спорост централистичке управе, утолико ћемо мање желети заједничког а више автономије.

Посве се неправедно износи противу паше странке, да смо србофоби. Ми Србе волимо, али се одлучно противимо њиховој хегемонији. Ми хоћемо се њима, заједничку државу, хоћемо да, будемо с њима, један политички народ, али народно јединство у етничком смислу отклањамо, и то сада кад смо се изближе познали више него икада пре. Ми Словенци имамо свој дезвик, своју западну културу, солидну економију, традицију поштене јавне управе, смисао за. личну и правну сигурност у друштвеном животу, и још штошта друго. Ми нећемо просуђивати, шта је боље, да ли оно што ма имамо или оно што имају они, ми једино знамо да међу нама постоје велике разлике, па будући да ми хоћемо у овој држави да. живимо с браћом у љубави, то нам требају автономије већ и зато да у своме индивидуалном развоју не бисмо били једни другима, на сметњи.

У спољној политици, наша, је странка подифистичка. Ми желимо мир, те следствено пријатељство са свима суседима. У интересу опћега, мира требало би да се усаврши »Лига Народа«, тако да она представља, један светски парламенат, у који поједини народи не би делегирали већ бирали заступнике, који би са пуним ауторитетом представљали своје земље. Лига, Народа каква, је данас неће много допринети опћем миру.

Ha свршетку, још две три речи о клерикализму наше странке, о којем се тако често говори. Истина, је, наша странка тражи, да се управа и законодаветво државе оснивају на етичким темељима, и то хришћанства, будући да су етичка, начела, по нашем дубоком уверењу, у хришћанству најпотпунија. За све организоване вероисповести тражимо да им се дозвожиа, у једнакој мери, потпуно слободно деловање. Зато наша странка, призива

217