Nova Evropa

malo pridiže, trgovina oživljuje, Simptomi obnove, dabogme, još su slabi, a treba razlikovati i pridizanje malenih i srednjih poduzeća od teške industrije; prve sve više i više prelaze u ruke privatnoga kapitala, pa se njihova produkcija poboljšava, ali teška industrija i saobraćaj, koji se još uvek nalaze u rukama države, u prekarnom su položaju, Kriza velike industrije, koja zaposluje više od milijon radnika, uvetovana je nedostatkom prometnog kapitala, sniženjem državnih naručbina, i poteškoćama da nadje izlaz na slobodno tržište Prodaja industrijskih proizvoda krajnje je otežana visinom cena, izazvanom bezvrednošću novca, poskupljenjem radne snage, smanjenjem tivorničke proizvodivosti, i iscrpljenjem starih zaliha,

Ljenjin nije sakrivao svoga straha na 4. Komunističkom Kondresu: »Da se spase Rusija — rekao je — ne nedostaje samo dobra žetva. Treba takodjer uspostaviti tešku industriju, Ovu industriju treba i država da podupire, Ne nadjemo li za to potrebnih sredstava, mi ćemo propasti, i to ne kao socijalistička država, nego naprosto kac civilizovana država,«

Spas leži dakle u uvozu stranih kapitala. U svom izveštaju, Bogšdanov to naročito i opširno naglašuje, pružajući u isto doba tako impozaninu listu nudjenih koncesija, da mu to Larin zamera, »Izvede H se Bogdanovljev program — rekao Je ovaj drugi — neće ostati mjedno elektrotehničko poduzeće u rukama države, dok će inostranstvo biti gospodar većega dela velikih uralskih poduzeća.« Medjutim, uprkos Larinovih protesta, nastavljaju se živo pregovori sa zapadnim kapitalom. Vlada je ratifikovala dva važna ugovora, sklopljena s konsernom Otona Volfa i Krupa, S englesko-poljskim društvom »DawaBristopol« ušlo se u aktivne veze još početkom godine 1922. Provizorni su ugovori sklopljeni već i sa drugim nekim poduzećima, tako за »Maschinen-Fabrik Busch A. G.« i sa »Sıiemens-Schuckert«-ovim preduzećem, kojemu se daje koncesija za podignuće tvornice vagona, za gradnju hidroelektrične centrale, i željeznice u Baku, Napokon je

opet u toku i pitanje uspostave veza sa firmom »M, Urquart« i.

s »Russo-Asiatic«, Које su bile zapele zbog diplomatske napetosti izmedju Moskve i Londona.

Što se liče izvanjske trgovine, to se razvoj uvoza i #avoza daje konstatovati, od 1921, prema ovoj skrižaljci:

UH VO/ZA OZ VO)Z; % izvoza u (u milHjonima rubalja) u odnosu s uvozom :; 1024 (1. semestar) | ,. 120 297 1 NUI POJMA, 1924 (2; semestar) . . |. 1285 о Уа 0 42 14922 (1. semestar), | А IS28 РАЗЛ АЕ НТ 16:2

Opaža зе, da je razvoj izvoza brži od razvoja uvoza, Svakako, prema »Russian Information and Review« (od 16, decembraj, odakle potiče i ova skrižaljka, visina izvoza u 1922 ne premaša 8,8% od predratnoga izvoza Rusije,

U Londonu razvija »Arcos« svoju djelatnost. Od engl, fun. 2,809.641 u 1920, suma kupovina na inostranim tržištima skočila Je na

225