Nova Evropa

Католички верски проблем у Југославији,

Познато је, колику је улогу играло верско питање у диференцијацији југословенских племена и држава, како је католичка црква спојена, с хрватском историјом, н како дубоке корене има, католичка вера у души словеначког народа. Истина, је, да религија сада нема више онога великога утицаја као у прошлим вековима, али у посебним приликама наше младе државе има наш верски проблем нпак велику важноет.

Југославија је први пример у историји, да се је приближно једнак број. католика и православних добровољно здружио у једној држави. Ова. чињеница је утолико занимљивија, што су са стране Словенаца и Хрвата, у стварању нове државе у првим редовима суделовали и верско осведочени католици, католички епископи ин свештеници (Јеглич, Махнич, Крзк, Корошец, н други). Очито је, да су ндеални представници словеначких и хрватских католика, одлични по службеном положају и по дубини религијозног осећања, могли толико радити и трпети за Југославију само зато што су били дубоко уверени, да нова држава неће угрожавати слободе живота и деловања католичке цркве, како је изјавио католички епископат у својој представци (8. маја 1922). Епископ Махнич је још године 1917 и 1918, против немачких (аустријских) аргумената, неустрашиво бранио југословенску државну идеју н верским разлозима; у »Оловенцу« и у »Народној Политици« објавио је еерију чланака, у којима је доказивао, да треба тражити пријатељски шодиз мамешља! са православним српским народом, да треба хришћанском љубављу и толеранцијом утицати на. зближење југословенских католика ин православних. Прогоњен ради југословенске идеје, писао је он године 1919 из талијанског заточења: »Бог нас је У својој мудрој провидности на чудесни управо начин збио у једно тело. Освану нам велики дан, а на небу нам се указа знак с натписом СХС. Народе мој, у овом ћеш знаку победити! Хрвати, Орби, Словенци! Бозкја. је воља, да останете на веке нераздруживо уједињени. Промисао одредила. вас за високе циљеве. Само у јединству је ваш спас, ваша будућност. Где је издајничка рука, која се усуђује рушити ово јединство Што је Бог здружио, човек нека, не раставља!« (»Народна Политика« 1919, бр. 265). Ко познаје велики утицај епископа Махнича на словеначке и хрватске католике, умеће ценити његово одушевљење за наше државно уједињењо.

Као што су дакле при ускршењу Југославије од стране словеначких и хрватских католика позитивно суделовали и верски разлози, тако могу бити католици н у будуће крепак ослонац уједињене домовине, ако се неће вређати њихови верски осећаји.

У наше доба раширено је мњење, да верски проблем уопће нема вишо никакве важности, и да се католички верски проблем у нашој држави може решити тим, да се католичка црква што више ослаби. Ова је теорија, привидно врло једноставна, али је у ствари погрешна. Католици имају у нашем народу чврсте позиције, које неће напустити бев борбе. Нападаје на своје светиње сматрали би они, осим тога, као веролсмство. Католицима се при оснивању Југославије »поручивало од најугледнијих лица, и са највиших места, да се католичка црква неће запостављати или угрожавати«. Али главно је, да би такозвана »културна борба« била. поги-

244