Nova Evropa

Ш. Настаје треће доба, у којему је црква подвргнута држави: држава врши надзор над свим верским организацијама, н унутар својих граннца уређује све односе, нако у многим случајевима међусобним договором са црквом,

Прве јаче ударце задобила, је световна моћ дркве од насртаја француског рацијонализма. Идеје Монтескија, Волтера, Кодиљака, и Русоа, штРиле су се с огромном брзином по читавој Европи, и оштро су задрле у одношај државе према. цркви, и то на уштрб цркве, чему је много допринео био пад морала у црквеном животу. Јосифу 1, као најизразитијем следбенику идеје природнога права, идеал је био централистичка држава, ради чега је он најоштрије иступио против сепаратизма. народносног н црквеног. Примеру ни реформама цара, Јосифа UI следиле су остале државе: Баварска, Пруска, а особито "Француска, где је пад световне моћи католичке цркве био једна од последица, велике револуције. Године 1890 основана, је у Француској нова, организација француске цркве, т. зв. »цивилна, конституција«, и тим је била докинута свака веза са Римом. Али Наполвон, из политичких разлога, почео је опет попуштати католичкој цркви, и враћати јој њезину слободу. Настаје доба. рестаурације, т. |. повратак предреволуцијонарног поретка, а то је најбоље знала. употребити католичка црква да опет учврсти своју расклиману власт, Први корак к томе био је Конгрес у Бечу (године 1815), који враћа Папи црквену државу. У свим државама настаје нов смер у односу цркве према држави, смер међусобног споразумевања путем T. BB. ROH EO рдата. Оваке конкордате склапало су са Папом готово све државе. Узмемо ли у обзир, да ни код оваква уређења односа између цркве и државе границе компетенце једне и друге организације нису могле бити добро означене, што је нзазивало непрестане трзавице и борбе, то је онда разумљиво, да су последице по целокупни политички и културни живот држава, које из оваког стања неминовно настају, изаввале модерне покрете, којима, је циљ

ТУ. Растава цркве од државе. Основа и темељ овог проблема. лежи у томе, да на територију једне државе престаје посебно црквело право а уводи се искључива владавина световног права. дотичне државе. Све остало су само последице и примена тог темељног принципа. Растава. цркве од државе не значи, да. је црква искључена са државног територија; не значи, да је верницима забрањено да се организују у посебне самосталне верске установе; али значи, да уређење оваких организација н њихова правила морају бити у сагласности са правним поретком ин законима. који вреде у дотичној држави, јер држава не признаје никакова. другог права осим свога. Растава цркве од државе значи, да држава, He сме појединим црквеним организацијама, давати некакав посебан, привилеговаћ положај према осталим сличним организацијама; она значи, даље, потпуну слободу осведочења, слободу исповедања сваког световног погледа на евет. Грађанска права подједнако су призната свима, без разлике којој вери или црквеној организацији ко припадао. Престају црквена колегија, само: стани, редови, црквене школе, патронатско право, и црквени иметак, а свештеници постају обични грађани; престаје свака материјална потпора црквеним организацијама од стране државе.

262