Nova Evropa

је Рат свршио с. победом Француске, сви ти рудници дошли су под власт Француске, исто као што би били дошли под власт Немачке да је ратна. срећа била на страни централних власти. Данас је дакле ситуација, такова, да су француски рудници жељеза потпуно зависни од рурског угљена, односно кокса, а немачка, тешка, индустрија опет од жељезне рудаче из Лотрингије. Губитком Лотрингије, Немачка је изгубила 80% својих најбољих жељезних рудника, па је сада упућена потпуно на импорт са стране. Познато је, међутим, те не треба да наглашујемо, коју улогу У привреди играју угљен и жељезо, и колико је једно упућено на, друго. Економски говорећи, нити француска жељезна индустрија може да постоји без немачког угљена, нити немачка жељезна индустрија без француске жељезне рудаче. Ту природну економску узајамност покушао је одржати, или успоставити, барем деломице, Мировни Уговор. Под изговором, да Немачка, има да, да отштету за уништене руднике северне Француске, морала је Немачка преузети обавезу да ће Француској жељезној индустрији издавати потребне количине угљена, односно кокса. Поратна Француска била је у могућности да знатно прошири своју жељезну индустрију, јер је добила, била, богате руднике жељеза у Лотрингији. Окупадија сарског предела, нако богатог угљеном, није могла да задовољи сву садашњу потребу за, угљеном и коксом. Немачка, од своје стране, ишла, је затим да. што је могуће мање угљена, изда Француској. Њој требају велике количине жељеза, које мора. да импортира; али она, настоји да импортира вирову жељезну рудачу из Лотрингије, те да ју код куће с помоћу свог угљена, односно кокса, претвара, у потребно јој жељезо. Француска, наравно, тежи за противним циљем: да своје производе експортира У форми сирова жељеза, или чак челика, а. нипошто у форми жељезне рудаче коју би онда иноземство тек прерађивало. Ето, у том сукобу између фралцуске и немачке жељезне индустрије, лежи дубоки узрок рурске кризе, и рурске окупадије.

Рурска, криза, отворена, је тиме, што је Француска (екупа са, Белгијом) тражила да пошаље своје инжинире у Рур, који би оданде контролирали да. савезници добију онолике количине угљена које им по Мировном Уговору припадају. А будући да инжинири не иду сами у туђу земљу, додељена, су им одељења, војске. Немачка, није хтела нато пристати, те је уложила протест; ситуадија се је дневно заоштравала, док није дошло до окупације у данашњем облику. Французи и Белгијанци извели су окупадију далеко јаче него што су и сами мислили, и у име репресалија запосели су чак и делове Дармштата, Манхајма, и Карлсруе, иако они са Руром и рурским угљеном немају ништа, заједничко.

Прва последица, рурског упада била, је, да је долар — данас интортадијонални барометар за просуђивање политичке и економско ситуације једног народа — порастао на 50.000 марака. Немачка Рајхсбанка, под притиском немачке владе, подузима у овај час све могуће интервенције, да спасе марку од катастрофе. Али су ту прављене тако тешке погрешке, да. су се онв морале осветити, те су се делом већ и осветиле. Пустило се је да се долар попне на 50.000 марака, па су га онда уметно обалили ла 20.000! Међутим се опћи ниво цена већ био приближио паритету 50.000 марака — 1 долар, па је нагли пад наравно деловао катастрофално па

309