Nova Evropa

Nova [| угора

Кпџнба УЦ, Вгој 12. 21. aprila, 1923

· Јавним радницима након избора.

У бесном вртлогу борбе, која, је скоро месец дана харала по овој нашој срећној домовини, и која се није заустављала ни пред светињом породичног живота, понављана су, управо бадана су, с нарочитом упорношћу имвна, неколицине људи као носилаца великих изборних парола, и било је мишљења, — а и данас их има — да св је заталасавање народа од 12,000.000 десило једино ради тих вождова, и да су хиљаде и хиљаде бирача често само ради њих преваљивали далеке путеве да би им на, биралиштима предали свој глас. Колико је у томе заблуда! — У заблуди су биле и масе које су хрлиле на. биралишта, мислећи да дају имену једног човека, његову вођству и његовој речи, свој глас; а у заблуди су били и вождови, који замишљаху себе средиштем и носиоцима, тих борба. Данас, након получених успеха, они су у још већој заблуди, кад уздигнуте главе указују на. велики број гумених куглица. Али нисмо, држимо, далеко од оваких прекора ни ми остали, који »обарамо вредности« и позивамо на отпор и борбу противу извесних људи. Намеће се нашем сећању — si licet рагуа сотпропете magnis — у овоме часу амбиција уротника који, одузевши живот Цезару, мишљаху да су спасли власт сенату. Па онда још стотину других, сличних. Али чему пребирати по жутим странама, историје.

Рецимо право: и ова баш минула, изборна борба, у својој сржи, показује стару и обичну игру око разних свесних или несвесних економских тежња. Та, на око невидљива, настојања, дају свим покретима извесно оправдање, и са те стране проматрана показују једну етапу у корачању историје, која, немилосрдно одбацује и гази све личности и сва имена, показујући увек исто лице са дубоким траговима, победа, и пораза, скупина које су, у разним добима и под разним именима — често завијеним и у појмове неких нематеријалних идеала, —, водиле круте борбе за: економско еманциповање или подјармљивање. А ако је томе тако, што су онда — да се повратимо на, конкретан пример наших избора — имена наших Пашића, Радића, Корошеца, и осталих“ —: стајалишта, без важности, да се да име једном покрету, једној епизоди, или ако хоћете и једном веку. И ништа више, јер би иначе појединци давали смернице корачању народа у историји, а не тежље тих скупина и маса.

Тога смо се сетили, када, смо од новине до новине, од човека, до човека, гурајући се кроз њихове мисли и њихову забринутост, наишли на, неки чудан страх, који се свршавао овим упитом: што садз Није ли југословенско јединство дошло у опасност Нису ли заведене масе дале право онима, који

345