Nova Evropa

продирао у њу мислима, док све није десило чудо, да се подземни човек показао као најземаљскији човек руске стварности. Историја не познаје овакав пример прелаза од подземног револуцијонарца у државника. То удружење својстава водећег теоретичара, политичара, и организатора, учинило је Љењина, вођом Руске Револуције.

_ Он је уједно доказом, да је човеку апсолутно потребна истина. За

многе је људе истина смртоносна, чак и за неке класе. Кад би, например, буржоазија осетила истину о себи, и прихватила је у себи, она би већ била, убијена; буржоазија се прави слепа и глуха само да би се сакрила од своје судбине. Али револуцијонарним класама потребна је истина, јер истина значи познавање стварности; а не може се стварношћу владати ако се она, не познаје. Ми, радничка, класа, комунистичка, странка, део смо стварности; и само ако знамо где нам је снага, и шта су нам слабости, бићемо у могућности да припремимо све оно што је потребно до коначне победе. Љењин говори пролетаријату истину у очи, макако она, била горка. Кад га радници слушају где говори, они знају да у оном што каже ништа није празна, реч. Он нам помаже да се оријентишемо према стварности. Живео сам на, Давосу с једним на. смрт болесним сушичавим бољшевичким радником. Тада, је било на дневном реду расправљање о самоопредељењу народа, у којем смо питању ми пољски комунисти били противу назора ЈЉењинових. Друг о којем је реч, кад је прочитао моје тезе противу Љењина, рече ми; »То што ту пишете, сасвим је тако; али, кадгод сам досад био противу Владимира Илића, испоставило се увек да нисам имао право.«

Тако мисле и сви главни партајски људи, и то је основ ауторитету Ље-,

њинову у самој странци; али не мисли тако радништво. Раднике не везује за Љењина то што је он имао у тисућу случајева право, него то што он, ако се десило да једанпут није имао право, ако се под његовим вођством учинила каква грешка, отворено признаје: »Учињена је грешка, зато смо претрпели пораз, треба сад, овако или онако, поправити ствар«. Многи би га питали: зашто увек отворено говори о учињеним грешкама, чему то: Ја не знам, зашто то Љењин ради, али последице оваког рада дају се врло јасно прегледати. Радништво је и сувише напредовало а да би веровало у херојске подвиге. Кад Љењин говори о грешкама, он не скрива ништа, већ уводи радника у лабораториј својих властитих мисли, и омогућује му да узме учешћа, у дефинитивним одлукама, тако да радници виде у њему вођу који ради оно што они хоће, који у себи оваплоћује борбу њихове класе. Радништво подноси од њега истину, и кад је ова. најтежа. Љењин помаже радничкој клави, да позна, сваки труо или шкодљив састојак свога бића, а ипак да може на крају крајева рећи: ја сам Његово Величанство пролетаријат, будући владалац и стваралац живота,

На дан двадесетипетгодишњице странке, на чијим плећима несамо по-

чива одговорност за судбу шестога. дела, земљине кугле већ која је и Pana,

полуга победе пролетаријата, руски Ке комунисти, као и сваки револуцијонар међу пролетаријатом свих земаља, бити испуњени мишљу, и жељом, да. би овом Мојсију, који је извео робље из земље тлачења, било суђено да уђе с нама у обећану земљу,

(Преведено из рукописног издања, »„ШпргеКог«-а, од 12. марта 1928.)

К, Радек, 405