Nova Evropa

медицинари из Аустрије и из Немачке, да ће се већ од летњег семестра. плаћати у Аустрији семестрално на име школарине 5000 динара, а у Немачкој 8000 динара, то значи, да су факултети у тим земљама затворени за све наше селушаче, с изнимком незнатног броја добро ситујираних појединаца. Вратиће се дакле сви медицинари у домовину, и тражиће да им се пружи могућност образовања. код куће. А код кућез —: имамо 3 факултета, а у ствари немамо ниједнога!

Садашње стање, према, томе, и методе којима су се досад организовали медицински факултети код нас, постају неодрживи, и са санацијом не би се смело дуго оклевати, нако ће можда бити нужно учинити кораке који претпостављају знатну патријотску пожртвовност свих заинтересованих фактора. Сматрам стога срећном идеју »Нове Европе«, да се питање медицинеких факултета у Југославији и јавно продискутује, јер — како данас стоје ствари — потребно је да се и шира јавност на темељу аутентичних података о стању ствари, обавести и заинтересује за решење ове кризе, у којој су надлежни доспели до краја своје мудрости. Једино тако може да се уведе у уређивање медицинских факултета у Југославији неки систем, који досад фали. Следећи редци имају чедну сврху, да изнесу једно литно становиште, како би се, са најмање жртава моралне и материјалне нарави, могло ово питање да приведе своме решењу.

Ми смо мишљења, да се то решење састоји у томе, да се што пре доврши један факултет. Друго је питање, који“ Нама, наравно, изгледа, природно, да би то имао да буде факултет који је у својој изградњи најдаље напредовао. Настојаћемо, стога, у кратким потезима приказати развитак и данашње стање загребачког Медицинског Факултета, те показати, да се у Загребу најбрже даје тако организовати медицинска настава, да пружа гаранцију за солидност и ваљаност ту спреманих лечника, нако смо још и у Загребу упућени на стварање само провизорно смештених клиника и завода,

Загребачки Медицински Факултет ушао је ове године у шесту годипу свог опстанка; али је ослобођење од 1918 проузроковало преврат из темеља у првобитним основама његова. уређења. При доношењу закона о устројству овог Медицинског Факултета, (1917) рачунало се, да број његових слушача неће прекорачити 40 у једном годишту, те да ће се и опсег појединих клиника и института моћи ограничити према овом броју слушача. Изгледало је, стога, да ће отварање Факултета. изискивати, бар за прво време, врло малих материјалних жртава. Хрватска влада ставила му је била на диспозицију две велике зграде на Широком Брегу (такозвана Шалата, — бивша гимназија и племићски конвикт), у којима је требала да нађе места већина теоретских завода, док су за клинике имале служити, договорно с управом, домаће болнице Милосрдне Браће и Сестара, све дотле док се не би изградила законом предвиђена нова земаљска болница, на, Шалати (на земљишту деломице купљеном а деломице поклоњеном од загребачког надбискупа). Тако је с почетка дакле замишљен Факултет у скромном опсегу: али је законом о изградњи земаљске болнице, у вези са Медицинским Факултетом, био ипак осигуран његов далњи развитак. Но, како рекосмо, политички факат ослобођења ставно је и Факултет и

418