Nova Evropa

би овај инвестицијони зајам имао да служи. Чим је изишла вест, да, се приступа употреби доларског зајма у културне сврхе, обратио се загребачки Универзитет (15. ХГ. 1922) на Министарство Просвете с молбом, да затражи од Финансијског Одбора, кредите за довршење нашег Медицинског Факултета. Ова молба није још решена, а с обзиром нато, да закон већ из првог оброка, зајма подељује скоро 400,000.000 динара, за промицање саобраћаја, школа, и болница, то постоји правна база за финансирање наших инвестицијоних потреба, јер питање медицинских факултета. у Југославији било би тиме решено без прикраћивања и једног од већ постојећих факултета. Тиме би уједно отпала и потреба специјалног зајма за довршење загребачког Факултета, о којем се прошле године повела била реч. Јер ако у оно време домаће новчано тржиште није пружало могућности за, емисију овог зајма, то је данас стање у том погледу још горе. А склапање посебног зајма у иностранству у сврхе уређења нашег Факултета, немогуће је већ из политичко-финансијских разлога, Доларски зајам Блерове групе, међутим, чини ове предлоге потпуно излишним.

Али ћутање Министарства, Просвете на наш поднесак даје наслућивати, да можда овај тако једноставан пут ипак неће довести до циља. Није стога ваљда неумесно тражити и друге путеве, којима, би се потребна, сума од 45—48 милијона могла, набавити.

Ако падне свака, идеја, о зајму, остаје још увек пут редовног буџета. Не пада, нам на, ум, да би већ овогодишњи буџет требало оптеретити позицијом од 48,000.000 динара, за, коју би се тешко дало наћи покриће, Не допуштају ни саме радње, које се имају још извести, да се сав новац изда у току једне године; велики део инвестиција могао би се већ из техничких разлога, почети изводити тек идуће буџетске године. У овогодишњем предлогу буџета, (за годину 1928—1924) морала би се партија 484 (»Уређење Медицинског Факултета«) повећати за, 18,000.000 динара, а у финансијски закон морао би ући члан којим се влада обвезује да уврсти бар по 15,000.000 динара у буџет кроз далње две године. Тако би до три године могао бити Факултет потпун. Корист, међутим, која би се имала услед овог поступка, не би дошла тек за три године, него сместа. Досад је сваки наставник у налем Факултету био стављан пред дужност, да почне с наставним радом без уређеног завода, или клинике; сваки се од њих радо лаћао ове незахвалне задаће, из разлога што је видео да су бар предвиђене просторије за његов институт, те да ће у краћем или дужем року овај институт почети и да, функцијонише. Такав тежак почетак имао је дапаче и једну предност: сваки наставник могао је на време израдити план по којему би се завод за његову струку изградио, могао је надзирати извођење радова, и својим интервенцијама упливисати на пожуривање рада. Иста ситуадија постоји и за струке које досад још немају у Загребу кровишта. Предавања из кожних и сполних болести, из педијатрије, и из судске медицине, могу се вршити импровизирано у постојећим већ клиничким зградама и институтима, а. нема, двојбе да ће св и представници ових струка, који су деломице већ предложени за именовање, или с којима, је професорски збор у стадију преговора, радо задовољити и слабијим провизоријем, само ако виде да, је оснивање њихових завода осигурано,

На овај начин, имали бисмо поуздано, од идућег зимског семестра, све наставнике на окупу, вршила би се сва предавања и све вежбе, а

423