Nova Evropa

нижу премију, т. ј. баш у оном случају који изгледа за њега повољнијим. да боље разумевање послужићемо се и примером: ако, рецимо, за покриће потребе од једне хиљаде динара, техника осигуравања, захтева од хиљаде осигураника, по један динар на, име премије, а, осигуратељ убире 1.20, биће осигураници оштећени сваки за. 20 пара; убире ли осигуратељ само 80 пара, остаће свакоме осигуранику по 20 пара од премије, али тада, код наступа, потребе, нема, осигуратељ покрића, више него за 800 динара, — фали му 200 динара — баш колико су сви осигураници скупа мање уплатили —, а будући да осигуратељ неће радити на своју штету, он ће у првом реду настојати да задовољи потребу мањим покрићем; подмири ли је посвема, учиниће то на рачун друге хиљаде осигураника, код којих још није наступила потреба покрића, и крпариће тако даље док не буде присиљен начети и своју имовину, те му коначно не понестане покрића. Своте осигураних потреба данас су високе, па је лако замислити колике разлике могу настати. Код осигуравања трговачке залихе на милијон динара (што није велика, реткост) изнео би, све по горњем примеру, непокривени део целих 200.000, док је трговац на, премији уштедео само 200 динара. Убирање више премије, на. другој страни, не дозвољава, осигуратељу већ обична утакмица, а контролирати га није тешко. Превелика, утакмица, и жеља или потреба, за брзим гомилањем готовина, заводи га пре у противну спекулацију, — да нуди нижу премију; он притом обично спекулира овако. Осигурање главнице и ренте (животно осигурање), склопљено на доживљај или смрт, мора бити извршено безуветно, пре или касније; — ту се не може учинити ништа, и у тој грани посла неће осигуратељ подтарифирати никада. Другачије је код осигурања, против штете (пожар, провала, транспорт, итд), — она може али не мора наступити; ту привидну неизвесност израбљује несавестан и неискусан осигуратељ, премда зна да му је прорачун премије био тачан и статистика поуздана. Он напушта математику а подаје се срећи, превиђајући посвема могућност да потреба може наступити и у већој мери; тако настаје подтарифирање, а послужиће св њиме у првом реду нови осигуратељ, још непознат, који нема ништа друго чиме би ушао у велику утакмицу, као што су код старих друштава позната фирма, разграњена, пословна, организација, и јаке резерве, Кад се још уважи да, осигуравајуна, друштва, код нас још и сада, у поратно време, крај знатног повећања опасности у сваком погледу, убиру предратне премије — дакле већ ниже него што би фактично, иако пролазно, стање захтевало (у неким државама, уведен је законски становити надоплатак) —, при чему су приморана, за покриће преоптерећења, рачунати на своје резерве, онда је још изразитија смелост осигуратеља који полази и испод тв премије, поготово ако је то ново друштво, које још нема, резерва, а треба да преболи све детиње болести новог предузећа, у осигуравајућем послу многобројне и услед велике утакмице утолико опасније. |

да постојеће лоше осигуравајуће прилике код нас носи одговорност на првом месту државна управа, јер је она допустила да се оне овако развијају па је сада њена, брига, и дужност и да, потраживаче осигуравања, и цело народно господарство, у том смеру заштити. И још нешто. Појам концесије за, коју је код нас везано тврање посла око осигуравања, захтева много више него једноставно испуњење формалности потребних за постигнуће концесије, Ту би дакле већ требало почети.

439