Nova Evropa

или, можда, три. За предмете који се у Љубљани могу уопште да предају постоје у Загребу лепи, велики, и готови заводи, ни професори из Љубљане могли би држати у Загребу паралелке. Невероватно је али је факт, да би се цело то питање релативне контракције факултета, могло да сведе у ствари на питање два или три приватна, квартира за професоре из Љубљане; јер стотинак медицинара, из Љубљане, уз нешто акције и добре воље, могло би лепо да се снађе крај осам стотина медицинара у Загребу. — Шта би се тиме добилоз Сва материјална, средства, која данас добија и троши факултет у Љубљани, припала би факултету у Загребу, и овај би за три године могао бити комплетан, Уска, веза између Љубљане и Загреба постала би широком, солидном, и трајном. Питање ђачких књига, номенклатуре и терминологије, приближило би се једном лепом решењу. Питање факултета у Љубљани изгубило би сву оштрину и сву тешкоћу, јер би се из комплетног загребачког факултета, са много мање бриге и труда, дало успостављати после сам факултет у Љубљани. Отвари су ове апсолутно просте и јасне, као аксијоми. Главно је, да извршење ових ствари не дође одозго, у облику фермана, него треба претходно споразума и договора између факултета, Љубљане и Загреба, јер одатле мора. све да почне, и само онда држимо да неће бити непребродивих тешкоћа, Осим тога, контракција. факултета. по другој каквој комбинацији просто није могућа. То ће сваки лако да. израчуна. И једино контракција Љубљане и Загреба има несамо добре механичко-техничке изгледе на. успех него та, контракција има и један велики и дубок смисао иначе, — смисао идеје југословенског културног јединства, смисао главне и основне идеје наше културне способности и моћи, смисао наше културне будућности.

Питање комплетовања и тоталне изградње једног факултета постало је акутним, оно се неопажено развило до опасног стања. Ево зашто: пре свега, у петој години трофакултовања ми нисмо у стању да продукујемо готове докторе целокупне меднцине; значи, да их морамо и даље увозити са стране, т,ј. или плаћати студије на, страни или директно пресађивати туђинце. Отварају се, следствено, два велика, проблема: у коликој мери треба и мора наш ђак, — крај готових факултета домаћих —, да студира на страни, којим смером и под којом контролом и на којим универзама, и на чији трошак; затим, у коликој дози да гутамо странце. То није лако да се на пречац и укратко казке, јер је озбиљна ствар; само као један детаљ можемо напоменути, да ће, по нашем мишљењу, још за дуго времена бити неизоставно потребно да. известан проценат наших медицинара студира на страни (бар трећина. од свих), јер имамо да, се добро промислимо о том, какав је медицински квалитет персонала који ћемо ми кроз године вући на промоције, т. ј. како смо ми код куће спремили и опремили докторе. Мора неког да буде ко ће да преузме одговорност зато, јер другачије не иде, кад постоји факт, да су студије биле крње, несистематске, да је спрема и опрема била чудновата и неупоредива са методом спреме и опреме у целом другоме свету. Када би доктори били трговци, онда бисмо могли бити без бриге; али доктори су у своме послу у народу такорећи прве и последње инстанце, нека врста здраветвених диктатора, где »апелата« нема, Ово је, уосталом, већ продрло као мишљење и у шире слојеве, и ми се добро сећамо, да је у једној дебати о томе било предложено, да се наши готови доктори (код куће промовисани)

412