Nova Evropa

njih kako je to propisano u paragrafu zakona o zaštiti države, već onako kako ih on sam vidi, I August Cesarec imade svoj ustaljen pogled na svet, koji on posmatra u nekom sistemu ideja, i zato nema savršeno nikakva smisla da se jedan mozag, koji se formirao na temelju dugogodišnjih patnja, iskustava, i posmatranja, silom hoće da prelije i prekalupi u nešto šablonsko, čime bi i — naše državno odvetništvo bilo naročito zadovoljno. Jer da je August Cesarec hteo, on je tokom ovih golemih preokreta ђех !КаКке пајебе mogao da se prilagodi nekim spoljašnim formalnostima, i da u ovom našem društvenom rasporedu postigne neke fakozvane prednosti, za kojima zaludu čeznu one sitne činovničke duše što se dodvoravaju naspram gore, ganjajući našu smijonu mladost, koja će pre ili kašnje ipak povesti ovu našu zemlju na svetlije putove, August Cesarec nije nikada pokazivao nikakih karijerističkih tendenca. Već samim faktom, da se je odlučio u ovim našim teškim i nesnosnim prilikama na književnički kruh, on je dokazao da gleda barem za devedeset stupnjeva iznad svake realnosti; bila bi dakle dužnost naših merodavnih faktora, i naše sredine, i našega celog društva, da ovakim samozatajnim kulturnim radnicima olakšavaju život, a ne da Sa nekim rašiniranim policajnim i paragrafskim suvišnoslima čine još gorčim i težim nego što Je on već sam po sebi.

Kada se dogodi tako da neko, za koga se kod nas govorilo ili pisalo ili mislilo da je »talenat«, da bi »mogao da se razvije« da »imade nešto u čoveku«, kada se dogodi da takav neko umre (što se uostalom vrlo često dogadja), onda nakon smrti osvanu po našim novinama neke beleške i članci koji mirišu po tamjanu i u kojima se psuje Javnost, zemlja, ljudi, država, narod, — da se je opet dogodio Jedan kulturan skandal, itd. itd,; nad otvorenim grobovima govori se kod nas o dužnosti, kako treba da se brinemo za naše književnike, kako treba da si zadamo reč da nećemo dopustiti da se to i opet dogodi, itd. Ali dok su nam književnici mladi, dok mosu da rade i da stvaraju, dok su karakteri i gledaju napred, donde ih zatvaramo, mučimo, ganjamo, hapsimo, plenimo, i ubijamo, ponavljajući taj cirkulus do grešne slaboumnosti, Hoće li na tome ostati i u ovom konkretnom slučaju? „..

K.

Исправак. У броју 12. „Нове Европе“, у чланку Г. Л. Питамица: „Разграничење државе", треба исправити једну крупнију штампарску грешку. Тамо стоји у ретцима 24. и 23. оздо: „... и тако смо одредили на северу од Муре.., развође између..." а треба: „... и тако смо одредили на северу ток Муре... а даље развође између...".

Уредништво.

·

504