Nova Evropa

je video sve one koji će učestvovati u prvom vaskresenju i da ih je bilo svega iz svakoga kolena po dvanajst tisuća! A ako ih je samo toliko bilo, onda to nisu ni bili ljudi nego bogovi. Svi su oni poneli Туој krst, svi su oni bili desetke godina gladni i goli u pustinjama hraneći se skakavcima i korenjem, — i dabogme, Ti sada možeš da pokažeš sa ponosom na tu decu slobode, slobodne ljubavi, i na slobodne i velikolepne žrtve njihove što je prineše u ime Tvoje, Ali ne zaboravi, da ih je bilo svega nekoliko hiljada, i to bogova, — a gde su ostali? Po čemu su krivi ostali slabi ljudi, da nisu mogli da podnesu ono što su podneli jaki? Po čemu je kriva slaba duša kad nadmaža njene snage da primi tako strašne darove ? Ili je doista istina, da si Ti došao samo k izabranima i radi izabranih ? Ako je odista tako, onda je to tajna, i mi je ne možemo da razumemo, Ako je to tajna, onda smo i mi imali pravo da propovedamo tajnu, i da ih učimo da гаје važna slobodna odluka srca, niti ljubav, nego baš tajna kojoj se moraju slepo pokoravati, čak i protivu svoje savesti, Pa tako smo mi i uradili, Mi smo popravili delo Tvoje i osnovali ga na čudu, tajni, i autoritetu, A ljudi su se obradovali, jer su opet povedeni kao krdo, jer je sa srdaca njihovih skinut najposle onaj težak i strašan dar koji im je toliko muka doneo, Reci, da li smo imali pravo što smo ih tako učili, i što smo tako radili ? Zar mi nismo ljubili čovečanstvo, kada smo tako smerno saznali njesovu nemoć, kada smo sa ljubavlju olakšali njegov teret, i razrešili slabu prirodu njegovu čak i od greha, i dopustili mu da sa našom dozvolom sme da greši? Zašto si došao sada da nam smeftaš? I zašto me tako ćutke i pronicavo gledaš blagim očima Tvojim ? Rasrdi se, ne treba mi ljubavi Tvoje, jer i Ja ne ljubim Tebe, Zašto to da krijem od Tebe ? Ili možda ne znam s kime govorim? Sve što imam da Ti kažem, sve Ti je to već poznato, — vidim ja to u očima Tvojim? Treba li možda da skrivam od Tebe našu fajnu ? Možda hoćeš baš da je čuješ iz usta mojih, e pa slušaj: mi nismo s Tobom, nego s Njim, — eto, to je naša tajna! Već odavna nismo mi s Tobom nego s Njim, ima tome već osam stoleća, Upravo je već osam stoleća, da smo mi uzeli od Njega ono što si Ti sa negodovanjem odbacio, onaj poslednji dar koji Ti je On ponudio kada Ti je pokazao sva blaga zemaljska: mi smo uzeli od Njega Rim, i mač Cezara, i proglasili sebe jedinim gospodarima sveta, i jedinim vladarima, i ako sve dosada nismo uspeli da dovedemo delo naše do potpunoga svršetka, ko je kriv ? O, još je to delo naše na početku, ali je bar otpočeto! Još će se dugo čekati da se ono dovrši, i Još će mnogo zemlja prepatiti, — ali mi ćemo naš cilj postići, i bićemo carevima, i onda ćemo tek pomišljati na univerzalnu sreću ljudi, A ipak si Ti još onda mogao da uzmeš mač Cezara. Zašto si odbacio i taj poslednji dar ? Da si prihvatio taj treći savet silnoga duha, sve bi ispunio što čoveku na zemlji treba, tojest da ima kome da se pokloni, kome da preda svoju savest, i kojim načinom da se sjedini najposle sve i bez pogovora u opći i složni mravinjak, jer je рофгеђа суеорсев зјефпјепја treća i poslednja muka ljudska, Čovečanstvo je oduvek, u celini svojoj, težilo zatim da se apsolutno zajednički ustroji, Mnogo je bilo velikih naroda, i sa slavnom istorijom,

562