Nova Evropa

Već u tome radu ima dragocenih poaataka, koj: ukazuju na talenat, spremu, i načitanost budućeg naučnika, Naskoro zatim izlaze prvi njegovi naučni radovi, kao rezultati ličnog posmatranja na terenu, Njih je Cvijić pisao kao svršeni slušalac matematičko-prirodnjačkog odseka, koji je posle jednogodišnje nastavničke službe u Beogradu poslan 1889 na bečki Univerzitet radi usavršavanja u Fizičkoj Geografiji; to su: »Ka poznavanju krša Istočne Srbije«, »Prekonoška Pećina«, »Kine Besteigšgung des Šardagb« »Srednja visina i površina Srbije i njenih oblasti« i »Planine Balkanskog Poluostrva« Dva prva rada su iz grupe pitanja njegove doktorske teze »Das Karstphanomen«, kojim radom Jovan Cvijić ne dobija samo doktorat nego i opšte priznanje da je prcblem krša izneo u sasvim novoj sve{losti, a ujedno i katedru беобтаНје па Velikoj Školi u Beogradu (1893). Njegova feorija počiva na nepobitnim dokazima, i danas se smatra kao opšta naučna istina, Ovom Je pitanju posvećen i gotovo ceo naučni rad J. Cvijića do 1896 godine: »Geografska ispitivanja u oblasti Kučaja«, »Prilozi za poznavavanje Jadranskog Primorja« »Karst« (prevedena i dopunjena disertacija, »Pećine i podzemna hidrografija” w Psltojčnoj Srbiji »La, oma nidje ово цве de Douboca dans la Serbie orientale« »Izvori, tresave, i vodopadi u Istočnoj Srbiji« »Les glacičres naturelles de Serbie«,

U drugom perijodu svog naučnog rada, od 1897 do 1901 godine, Jovan Cvijić se, pored pitanja o kršu, počeo baviti i drugim svojim omiljenim pitanjem: o tragovima ledenog doba na Balkanskom Poluostrvu, jer ih je, protivno dotadanjim ispitivanjima, otkrio na nekoliko mesta, dokazima utvrdio ranije postajanje ledenog doba, i iražio nove dokaze na drugim planinama, Pored gore spomenutog »Eine Besteigung des Šardagh«, u tu grupu spadaju radovi: »T ra govi starih glečera na Rili« »Uber Glefscherspuren in Bosnien und Herzegovina«, »Uber die Entstehung der Kare«, »Glacijalne i morfološke studije o planinama Bosne, Hercegovine, i Crne Gore«, »Pćpoqgque glaciaire sur la pćninsule des Balkans«;a u grupu radova o kršu: »Brusque formation dune doline en Serbie« i »KĆarsna polja zapadne Bosne i Hercegovine«,

Za vreme ovih desetak godina, još od 1888 godine, profesor Cvijić je svako leto provodio na putovanjima radi sistematskog ispitivanja Balkanskog Poluostrva, Kao neumoran radnik propešačio Je skoro sve njegove delove, proučavao sve pojave na koje je naišao, te je polje njegova naučno8 rada znatno prošireno. Pored problema o ledenom dobu, za koji su vezani neki opšti j-inogoBrojni specijalni problemi Balkanskog Poluostrva, i pitanja/oSpojavani#> krša, Cvijić je obratio veliku pažnju balkanskim jezerima, naročito grupi velikih makedonskih jezera, i jezerima oko Jadranskog Primorja, čije se

11