Nova Evropa

dno većinom spušta ispod morskog nivoa, a s дгибе «гапе Кошр|kovanim problemima o postanku nekih reka, U tome perijodu napisao je u istoj godini nekoliko radova iz raznih delova geografije, dopunio svoja ranija promatranja i rezultate, te tako došao do sve opštijih pojmova, koji mu dozvoliše da postavi i reši velike probleme opšteg značaja,

Raznolikost Cvijićevih znamenitih radova od i902 do 1918 50dine vidi se po redu kojim su napisani: »Kriptodepresije u Evropi« »Novi rezultati o glacijalnoj eposi Balkanskoga Poluostrva«, »Balkanska, alpijska, i karpatska glacijacija« »Beobachtungen iiber die Eiszeit auf der Balkanhalbinsel, in den Siddkarpathen, und auf dem mysischen Olymp«, »Die Entwicklungsgeschichte des Eisernen Tores, »Peneplaius und epeirogenetische Bewegungen der Sddkarpathemnm«e »Das pliozane Flusstal im Siden des Balkans« »EFlexurartige Dislozierung der Meereskisten und Talbildunsg«, »PleiзЕеогапе Неђипбеп шипа Мегб!е«бзсћегипб«, »јеzerska plastika Šumadije«, »Život diluvijalnog Eordejskog Jezera« »Die macedonischen Seem«, »Ledeno doba u Prokletijama i okolnim planinama« »Hydrographie souterraine et ćvolution morphologšique du Karst«, Sve su ovo važni radovi, puni novih podataka, novih ideja; na osnovu nekih od njih, Jovan Cvijić razvija svoju teoriju o terasama i površima, koja bi trebala da velikim delom zameni raniju teoriju o pineplenima,

To su mu glavni geomorfološki radovi, Ali je Jovan Cvijić vrlo pažljivo ispitivao i tektoniku Balkanskog Poluostrva, budući da su tektonski procesi od opšte i velike važnosti, — njima su uslovljeni najkrupniji oblici zemljine površine, Pokojni Eduard Sis smatra рјаnine Balkanskog Poluostrva kao delove alpijskog sistema nabornih planina, i kao sponu izmedju evropskih i azijatskih planinskih sistema; a njegov učenik postavlja sebi ove tektonske probleme, koje bi trebao da reši: da li planinski sistemi Balkanskog Poluostrva imaju one velike direktrise koje se od Alpa i Karpata produžuju u Aziju; kakve su vrste tektonski pojavi unutar nabornih planina Balkanskog Poluostrva; da li je dinarski planinski sistem jedinstven naborni sistem, koji zauzima celu zapadnu polovicu Balkanskog Poluostrva; na koji se način vezuju transsilvanski Alpi sa Balkanom; kakvim je tektonskim procesima uslovljena Rodopska Masa, koja leži izmedju nabornih planina Balkanskog Poluostrva, i kako utiče na ove; najposle, da li je ona isto onako stara, kao što su Mezeta ili Češka Masa? Na sva postavljena pitanja Jovan Cvijić daje jasne odgovore u svojim zanimljivim radovima: »Die tekton ischen Могбапбе in der Rhodopemasse«, »Die dinarischАЕ Ае осе те оса тшта« | »Sitrukituv av i, piojdie la planina Balkanskog Poluostrva«, »Die Tektonik

12