Nova Evropa

\

der Balkanhalbinsel« »Bildung und Dislozierung der Dinarischen Rumpifflachen«, Skoro svi spomenuti radovi, koji su štampani na našem jeziku, izašli su i na stranim jezicima, bilo u celini bilo u kraćem izvodu,

U istom perijodu (1906 do 1911) izlazi Cvijićevo najveće delo: »Osnove za Geograliju i Geologiju Makedonije i Stare Srbije, sa promafranjima u južnoj Bugarskoj, Traki;ji, susednim delovima Male Azije, Tesaliji, Epiru, i severnoj Arbaniji«, u fri velike knjige, a njihov dodatak je »Ceološki Atlas Makedonije i Stare Srbije« i snezera Makedonije, Stare Srbije, i Epira« (u 10 karata). U tome delu su, pored svega ostaloga, detaljno opisana velika makedonska jezera, i tragovi glacijacija na Šar Planini, Jakupici, Peristeru, i Olimpu,

Ali, kao svaki ispitivač, koji proputuje velike oblasti i svaki čas dolazi u dodir sa tamošnjim ljudima, tako je i Jovan Cvijić možda nehotično — počeo opažati antropogeogralske i elnogralske fenomene, Na Balkanskom ga Poluostrvu naročito privlači to, što na srazmerno malom prostoru Živi nekoliko sasvim različitih naroda, i što se ovde sučeljavaju četiri različite kulture, kao nigde u drugim delovima Evrope; od ovih su najvažnije: vizantijsko-aromunska, i patrijarhalna, jer zahvataju najveći deo našeg Poluostrva, Osim toga je kod stanovništva Balkanskog Poluostrva veoma dobro očuvana Tradicija, naročito kod našeg naroda, koji je vekovima bio pod turskim jarmom, a elinograiski je veoma svež, Predanje je kod njega toliko živo, da zna šta se dogadjalo sa precima sedam do osam pasova unatrag, Oštrouman posmatrač, kao što je Cvijić, odmah je ovo zapazio, a kao dalekovidi naučnik uvideo je, koliko je antropogeograisko ispitivanje Balkanskog Poluostrva značajno, Nigde u Žapadnoj i Srednjoj Evropi nema tako patrijarhalnog života kao kod stanovništva Balkanskog Poluostrva, a sve se to u slobodi postepeno i polagano gubi, pa je svaka godina intenzivnog rada na proučavanju antropogeograiskih i efnografskih problema dragocen priloš za istoriju kulture, i to će biti tim više što dalje odmičemo u budućnost, Iz tih razloga, još 1896 godine izdaje Cvijić: »»Upustva Za ртошсаумапје зе а и огија «о Ба па а тр 5 1 та zemljama«; а 1902, jedno od svojih najvažnijih dela: »Апtropogeografski problemi Balkanskog Poluostrva«, Tu je Jovan Cvijić skupio i sredio svoje bogato iskustvo, i iz njega izvukao sve zaključke, do najmanjih pojedinosti; u njemu je dao opšti pregled antropogeografskih odnosa, postavio najvažnije probleme, izneo metode naučnog rada i sredstva za njihovo ispitivanje, Samo ispitivanje počeli su na toj osnovi prvo njegovi učenici, a posle njih i drugi naučni radnici bliski narodu, Docnije, Cvijić obraća pažniu drugom, više psihološko-socijološkom pitanju, t, | psihičkim osobinama naroda, i u cilju uspešnijeg rada u tome pravcu izdaje 1911 »Upustva za ispitivanje naselja i psihičkih osobina«, Naposletku, 1922 godine, izlazi zasada poslednji Cvijićev antropogeograiski rad: »Metanastazička kretanja, nji-

13