Nova Evropa

Studije G. Cvijića o glacijaciji Balkanskog Poluostrva značile su veliko otkriće, Albrecht Penck, poznati osnivač glacijalne geomorfologije, sada profesor geografije na Univerzitetu u Berlinu, u časopisu »Glo b u s«, svesci LXXVIII, (broju 9.); saopštio je prve rezultate glacijoloških ispitivanja J, Cuvijia, Penck nato nastavlja: »Imamo pred sobom čitav niz novih promatranja, koja je Cvijić učinio na najvišim vrhovima dinarske sisteme, i to na mestima preko kojih su već u nekoliko mahova prešli geoбтајаји 1 geološki školovani ljudi neprimetivši pojave koje smo opisali, Alfred Philippsonmn, poznati ispitivač Grčke i Male Azije, sada profesor geogralije na Univerzitetu u Bonu, u »Geographische Zeitschrift« za 1903 godinu, piše: »Do pre kratkog vremena vladalo je mišljenje, da na visokim planinama Balkanskog Poluostrva nema tragova ranije glacijacije, Cvijićeva je velika zasluga, što je glečerske iragove i ovde pokazao.« Kurt Hassert, koji na svojim putovanjima po Crnoj Gori nije bio video glečerskih tragova, veli u »Petermanns Mitteilungen« za 1902 godinu (u pregledu literature, br, 655): »Cvijić... je prvi pouzdano dokazao nekadašnju glacijaciju Balkanskog Poluostrva i time prokrčio put za dalja glacijološka ispitivanja«, A prikazujući »Morphologische und glaziale Studien aus Bosnien, der Hercegovina und Montenegro. IL. Teil Das Hochgebirge und die Kanjonthaler« u »Petftermanns Mitteilungen« za 190i godinu, (u pregledu literature broj 414, Kurt Hassert piše: »Ovim je radom data osnova za morfologiju, tektoniku, i glacijologiju severozapadnos dela Balkanskog Poluostrva. S pomoću njega, kao što je to relerent činio na Durmitoru, mogu se korak po korak pratiti pojave o kojima je reč, Cvijić oštro razlikuje rezultate koji su stvarno i pouzdano utvrdjeni, od rezultata koji se mogu tek naslućivati ili koji su verovatni. Time, i čestim ukazivanjem na one krajeve i one probleme na koje budući ispitivači imaju najpre da obrate pažnju, stvorena je osnova koja znatno olakšava dalji rad.«

Novi rezultati G. Cvijića o tektonici Balkanskog Poluostrva znatno su izmenili dotadašnja shvatanja, te takodje izazvali veliku pažnju. Alfred Philippson u »Geographische Zeitschrift«, za 1903 godinu, piše, da je ».,, od svih novih činjenica... najviše vredan pažnje dinarsko-arbanshki tektonsk: sutok« Kurt Hassert u »Petermanns Mitteilungemnm« za 1904 godinu, (u pregledu literature broj 365), smatra da je »... dokaz o dinarsko-arbanskom sutoku najvećma vredan pažnje medju ovim rezultatima«, A prikazujući ovaj sutok, Karl Oestreich, ispitivač Makedonije, sada profesor geogralije na Univerzitetu u Utrehtu {u Holandijij, u »Geogđraphische Zeitschrifi« za 1910 godinu, veli: »I u ispitivanje tektonike dinarsko-grčkog nabranog sistema uneo je Cvijić plodnu misao«,

18