Nova Evropa

Loznicu ili u starinačke porodice drugih jadranskih sela. Kad је moja majka bila devojka, starešina zadruge bio je njen ded Avram. Njegova se žena zvala Simana. Imali su četiri oženjena sina od kojih je najmladji Ivan bio otac moje majke, Njegova se žena zvala Tomanija i živela je skoro 80 godina, Ja sam već bio svršio gimnaziju kad je ona umrla. Ivan je dosta mlad umro, duševno poremećen, a pod znacima iste bolesti umrla je i njegova treća ćerka Stoja, koja je bila udata za Belog Jovu, lozničkog trgovca,

Od babe i majke, i od ujaka Pere (o kome će docnije biti reči), slušao sam ponešto o životu i redu u staroj zadruzi Avramovića. Avram je bio skoro neograničeni starešina, i osim toga se bavio trgovinom; izgleda, po pričanju baba Tomanije, da je bio poslanik u nekoj Skupštini u Beogradu, kuda je više puta išao, Živelo se u slozi, a mladež bezbrižno, neznajući za oskudice i nevolje u životu, Ivan i Tomanija imali su četiri ćerke, bez ijednoga sina, i sve četiri se udale u Loznicu, tri za trgovce a jedna za sekretara načelstva, Zadruga je, razume se, bila pobožna, i svake su nedelje po dve žene iz kuće išle u manastir Tronošu, koji nije bio ni pešački sahat udaljen od njihove kuće, Za svečanosti, zadruga je imala svoj čardačić pored manastira, gdje je primala goste. Moja Je majka i docnije, iz Loznice, išla na slavu manastira Tronoše o Velikoj Gospojini, i to sa-gecom, Iz Tršića se put za Tronošu odvajao i ulazio u gustu manastirsku šumu; tu je u duplji jedne bukve bila obešena slika Bogorodice sa Hristom, a nad njima Bog u oblacima; kola su se zaustavljala, i moja se majka molila Bogu pre nego šfo stigne u manastir, Ta molitva. usred šume, pred slikom Bogorodice, Hrista i Boga, čije nas je oko gledalo, ostavili su u meni najdublji utisak, — Koliko mogu da se sećam, imao sam u sebi, u detinjstvu i mladićskom dobu, toplu veru u Boga, koja nije bila izradjena i nije se vezivala za crkvene obrede. Docnije se, pod uticajem većeg iskustva i znanja, preciznije formirala, ipak neudaljujući se od izvesnih mističkih osnova.

Baš pred Avramovu smrt desili su se čudni dogadjaji, koji potresoše zadrugu, To su bile podzemne tutnjave koje su se ispod kuće čule i koje su možda u vezi sa vrtačama, zvekarama, i pećinama; osim toga, razni drugi dogadjaji i prividjenja, Zadruga oglasi staru kuću za »nečistu« i sagradi novu u njenoj blizini, ali su se i tu isti pojavi ponavljali, Raznovrsne bolesti usele se u zadrugu, i, osim razudatih devojaka, njeni članovi uzmu naglo umirati, Zadruge je 50tovo nestalo, ne usled deobe, već izumiranjem,

Kad sam počeo posećivati sa majkom svoju starinu u Koreniti, bilo ih dve kuće, U jednoj je živela baba Tomanija sa najmladjom ćerkom i jednim oženjenim slugom koji joj je radio imanje, Druga kuća je bila niže, blizu reke Korenite i pomenutog puta LoznicaKrupanj. Nju je sagradio moj ujak Pera Avramović, brat od strica moje majke, jedini muški član koji je ostao u životu posle pomora velike zadruge Avramovića, Staro naselje toliko je unelo straha u članove zaostale zadruge, da moja majka nije volela kuću u kojoj je stanovala njena majka Tomanija, i nije nikad tamo odsedala, već kod Pere Avramovića, Čak me nije nikada samoga puštala da odem

24