Nova Evropa

годе, Ротабао зат 5е i docnijim iskustvima, ali za najlinije i najdublje opservacije o psihičkim osobinama raznih grupa našega naroda, i sada često polazim od Jadrana, koje ipak najintimnije poznajem, iz ovoga vremena. Ujaka Peru sam više voleo i cenio nego ma koga od ostalih srodnika i poznanika, To je bio vrlo razborit seljak, široke pameti, koji je sve shvatao i sve razumevao. Imao je urodjene blagorodnosti. lako je bio poznat i cenjen u celom Jadru, nije nikad hteo biti ni opštinski kmet, iako su to u burnim političkim vremenima i njegove sluge postajale. Nije imao ni traga od ambicije za vlašću, Nije grabio da teče; štaviše, izgleda kao da mu je jagma za tekovinom bila mrska. Nije radio teže seoske poslove; to je bio posao njegova dva sina, njegovih unuka, žene, i slugu. Ali je voleo mlin koji mu je bio ispod kuće, na reci Koreniti, i u njemu se često bavio. To je lak posao, gotovo zabava. Prenuo bi i bavio se ozbiljnije poslovima samo onda kada bi se zapleo u dugove; to nisu bili preterani dugovi za njegovo veliko imanje, i zato se brzo otpletao. Seljaci iz Korenite i iz drugih sela vrlo su ga voleli, Kad sam išao s njime iz Loznice u Korenitu, na konjima, seljaci izadju na vratnice i toliko pozivaju da smo morali svraćati u mnoge kuće. Zato bi taj put dugo trajao, Voleli su ga zbog njegove srdačnosti i blagosti, Primali su пјеgove pametne i blagorodne savete. Njegova dobrota je daleko išla; bio je tip naših najpitomijih seljaka, Jedan od njegovih slugu, Djordjije, bio je ubojica, Ostao je bio siroče bez igde ičega, — Pera ga je primio u kuću, gde je odrastao i oženio se; celo ga selo nije volelo, i bojalo ga se, ali je on pred Perom bio krotak i poslušan, Djordjije ubi čoveka i ode na robiju, — njegova žena ı deca ostanu u Perinoj kući; kada se Djordjije posle više godina s robije vratio, Pera ga opet primi u kuću, gde je i umro, Oko njegove kuće svijalo se više samoranih žena. Sećam se jednog blesava seljaka, od onih tipova što kao suludi idu po svetu, — i taj je uvek navraćao kod Pere Avramovića i ostajao po nekoliko dana, Razume se da je bio gostoljubiv, i umeo je da dočeka načinom koji se jednači sa najgospostvenijim, Kad sam jedne godine {mislim 1900) ekskurzirao po Boranji (pratili su me Janko Koharić iz Splita, i Pera Marković, profesor novosadske gimnazije) i javio mu se, on je sa jednim komšijom izašao na konjima da nas susretne, u Kostajnik, kod Švabine Mehane; kod kuće je uredio doček: na velikim vratnicama pored druma najstariji · sin, na kapiji od dvora mladji sin i snaja, a u kući njegova žena sa unučićima, Na sličan način su dočekivali Peru bolji seoski domaćini kad sam ga kao gimnazista pratio: Prošić u Koreniti, Radovanović na Brezjaku, Vićentić u Kostajniku, it. d,. Najviše je novaca dobijao od prodaje kukuruza i suvih šljiva, ali je više voleo da proda prijateljima trgovcima koji mu dodju na noge nego da ih izvozi na pijacu, Naročito ih je prodavao »Nikoli iz Dvorske«, seoskom trgovcu, koji još krajem leta zadje po selima, obilazi pušnice, i kapariše šljive, Ukoliko se Pere tiče, to nije bila prava trgovina već više kao razmena dobara medju prijateljima.

Osim ujaka Pere, s veselošću se sećam i sasvim drukčijih tipova, mahom iz Gornjega Podrinja, To su bili bistri seljaci, samouci, koji

27