Nova Evropa

Treba sada, ovo što smo dovde rekli, da vežemo za ime koje smo ispisali na čelu ovoga članka i na čelu ovoga broja »Nove

Evrope«, Jovan Cvijić dolazi u red velikana i zastavnika svoga naroda.

U prvi red, U kulturnoj istoriji Jugoslovenstva, njegovo će se ime spominjati naporedo sa najznačajnijima; medju živim savremenicima, on je, sa još dvoje troje, najbolji i najvredniji reprezentant naše rase, Sa pokojnim vojvodom Mišićem, i sa Ivanom Meštrovićem, — da spomenemo samo najposlednje po vremenu, — i Cvijić spada u one lepe tipove jugoslovenske koji su došli u najvišu kulturu neposredno sa sela, iz sredine onog našeg zdravog i snažnog seljačkog soja, koji je i dosad dao sve što je bilo dobro i pozitivno u ovome narodu, i koji će pouzdano ponovo obnoviti i preporoditi ovo naše iznemoglo i pokvareno buržujsko društvo, i povesti ga lepšoj budućnosti, O radu ovog patrijarhalno pristojnog seljaka, koji prelazi u besmrtnost bez buržujskih dokumenata, i o njegovoj ličnosti i njegovoj ličnoj vrednosti, govorimo na drugom mestu, — ukoliko smo mogli prikupiti podatke i srediti ih u ovakom okviru, (U mnogom pogledu osetiće se nedostaci i praznine, koje će drugi povesničari morati popravili i popuniti,} Ovde hoćemo da se koristimo prilikom koja nam se ukazuje, — sa dopuštenjem i G. Cvijića i naše javnosti —, da još u nekoliko reči iskreno kažemo, kao urednici »Nove Evrope«, što nam već odavna leži na srcu kad mislimo i kad dovorimo o radu i o držanju ovog našeg velikana i pokretača »Nove Evrope«,a što smatramo svojom dužnošću da i javno kažemo. Da nije bilo Svetskoga Rata, mi možda ne bismo došli na misao da i o tome govorimo, Ali onda, verovatno, ne bi bilo ni »Nove Evrope«!,,,

Stalno osećamo dužnost, da u svetu našega dešavanja naglasimo ovo dvoje; ako kakav milijarder ima kod nas ugleda ı uticaja, ako većina ide za njim i kliče mu, mi to ne cenimo, i taj fenomen poredjujemo sa čudom teleta od pet nogu ili tri oka; ali isto tako, ako jedan velik ı genijalan mozag naš rešava velike probleme nauke i ispitivanja, te ako se oko toga vanrednog instrumenta vije stalno venac znanstvene slave, — mi ni to ne cenimo, ili mu bar ne dajemo prvenstvene vrednosti, Jer smo siti bogataša, i siti pameti, — mi tražimo, u današnje vreme i u ovim našim prilikama, od našeg velikog čoveka pre svega iskrenosti, toplote, aktivnosti, vere, energije, rečju srca i duše, Jer to je ono potrebno i apsolutno vredno bez čega će nam život utonuti u mrak i grozote, Tražimo vrline jedne hrabre bezobzirnosti i srčane borbenosti, s pomoću koje jedino može sve još da se spase,