Nova Evropa

TI

Stalna zbirka slika ove galerije jednako se popunjuje i proširuje kupovinom i novim darovima, i promene učinjene u smeštanju i izvešavanju za poslednjih godina potiču posmatrača na nove studije. Tako nam je sad omogućeno da pratimo razvoj našeg slikarstva od 18, stoleća do naših dana; samo što, praveći zaključke, „posetilac mora naravno imati u vidu i one po izbor britanske slike što vise u Nacijonalnoj Galeriji na Trafalgar-Skveru, i po drugim mestima, kao i voditi računa o onim živim umetnicima koji još, kao što je i prirodno, nisu uvek prema zasluzi zastupljeni, — Prvo izdanje Ilustrovanog Kataloga, koji je objavljen 1921, neobično je koristan vodj kroz ove zbirke, te je poslužio podlogom i za ovaj pregled,

Zbirke slika podeljene su u ovoj galeriji ovako: 1) XVIII vek; 2) Rani XIX vek; 3) Ргегајаени; 4) Козен—Вегп-ОХопг—Уа15; 5) Kasniji XIX vek; 6) Savremenici; 7) Turner,

Odeljkom XVIII stoleća vladaju Hogart (Hogarth) i Blek (Blake). Od njihove muške inspiracije može se ići prema graciji Reburna (Raeburn), Renoldsa (Reynolds), i Gensboroa (Gainsborough), zastajući na putu pred retoričnom ali vešto namalanom slikom Kopleja {Copley) »Opsada i Oslobodjenje Gibraltara«, i pred snažnim crtežom »Uništenje Niobine dece« Vilzona (Wilson), prethodnika Turnerova, Za britansko »g e nr e«-slikanje nesamo da imamo obrazac u Hogartovoj »Poseti hećimu«, već u toj slici može se ujedno dobiti pogled i na pravi karakter naše rase, što nije česta stvar u našoj umetnosti, Javlja se docnije opet kod Медокса Brauna ({MadoxBrown}, i danas, u drugim prilikama, kod Vindema Ljusa (Wyndham Lewis), Mesto mu je izmedju surove čestitosti i satire, — Blek stoji jedinstven medju našim estetičnim stvaračima, i mada je ponekad tehnički nedovoljno pripremljen za svoju poletnu viziju, on iskreno utiče veličanstvom svojih koncepcija, U svojoj slici »Duhovni vid kita koji vodi Nelsona«, polet mu je nenadmašan, jer tu se komplikovani crtež_raskriva s jednom pouzdanošću da zamisao dobija pravi oblik, Blek objavljuje imaginativnu renesansu prerafaelita, ali u njemu vatra nadahnuća gori čistijim plamenom nego u mnogima koji su bliže vezani za docniju školu,

Odeljci posvećeni ranom XIX veku, i Turneru, spadaju upravo skupa; i tu se jedna ličnost ističe iznad svih ostalih — Alfred Stivens, lako je ostavio za sobom srazmerno mali broj slikarskih radova i crteža, njega može porediti, ko ga bolje prouči {a tih je malo}, jedino sa velikanima savremene umetnosti, kao što su Švajcarac Hodler, Poljak Matejko, i Jugosloven Meštrović, Njegova je vizija bila univerzalna, »Mrs, Collman« {nesumnjivo jedan od najboljih portreta ikada naslikanih od ruke britanskog umetnika) je na Trafalgar-Skveru; ali ova galerija ima, medju mnogim drugim njegovim radovima, divnoga »lsaiju«, i vanredno finu sliku »Alired i mati mu«. Stivens ume da izrazi, gotovo bez ikakvih dometaka ili pejzaža u pozadini, čisto s pomoću ljudskoga tela {tog najvišeg simvola u umetno-

61