Nova Evropa

ćina primeraka koje ovde sretamo ne mogu da izdrže probu u ovom pogledu, Kao uspelu ističemo ovde Mekenelovu grupu »Zemlja i elementi«. — U središnjoj dvorani galerije stoji »Lycidas« pokojnog J. H. Tomasa (J. Havard Thomas), jedna od najsavršenijih bronza od ruke britanskog umetnika, Mekota otopljenog metala koji se preliva u rashladjenoj formi daje pravi izraz lepoti ovog uzdržljiva muškog stasa, Poredjujući s njim, naprimer, »Psihu« D, Vada (Derwent Wood), — koji je ovde vrlo dobro zastupljen svojim simpatičnim »Henri Džemsom« —, lepota njena pretvara se gdotovo u slabost, |

Jedna dvorana galerije, sa čijih zidova dekoracije Vatsa (Watts) i Džona (John) govore razgovetnim jezikom o umetfničkim idealima današnjice i sutrašnjice, ispunjena je skulpturama koje, sve ako i ne predstavljaju potpuno sve današnje pravce u ovoj grani umetnosti, ipak izazivaju posmatrača da ih ima u vidu. Retorika Lorda Litna (Leighton), u figurama »Lenjivac« i »Atlet u borbi s vešcem«, izgleda prazna naspram fihe molitve upućene prošlosti dvaju slikara, Č, Riketsa (Charles Ricketts), u njećovim malim bronzanim grupama »Mati ı dete« i »Orfej i Euridike«, i J, S. Sardženta (Sargent), u bronzanu reljetu »Razapinjanje na krst«, Veoma dobro izražena je sumnja u bronzi Epstenovoj (Epstein) »Devojačka glava«, koja prilično dobro predstavlja ovde ovog sposobnog umetnika, koji je stvorio lepa dela u kamenu i metalu počevši od ranih drvoreza pa sve do svoga nedavna !гуајапоб Као trska suhonjava »Hrista«, lako moramo dva mala reljefa u mramoru — »Skupljač kamomila« i »Krava i tele« od H, Tomasa, staviti ispred kamenog reljefa Erika Gila (Gill), »Razapinjanje na krst«, ipak se ovaj može smatrati dobiti za galeriju. To je početnički rad jednog čestitog ushićenja crtanjem i rezanjem, u kojem se izradio i iskazao ovaj skulptor tako izvrsno u svojim reljefima u Vestminsterskoj Katedrali, ili u onom snažno rezanom kamenu »Adam i Eva«, ili u tolikim drugim primercima pisanja u kamen kojima je dao obrazac dela svoje vrste, Akademičnost, koju nežnost osećanja spasava od dosadnosti u poznatom Daluovu »Materinstvu«, oživljuje ponovo u »Prvom jutru« Romboa ({Rombaux); ali je potrebna još i kakva Rodenova figura, koja bi dovršila sliku raznih napora kontinentalnih vajara poslednjeg dela devetnajstog veka, te postavila u bolju perspektivu delo naših vlastitih majstora,

Od Gilova dela vodi put ka Meštrovićevu tablou »Skidanje s krsta«., Ovo karakteristično delo, rezano u drvu kao plitak reljef, predstavljajući fazu u stvaranju ovog Dalmatinca neposredno pod uticajem hrišćanske religije, a koju je dalje razvio pri izradi i ukrašavanju hrama porodice Račić blizu Dubrovnika (koji je nedavno dovršio), nema važnosti ili slobode u ideji i tehničkom izvodjenju kosovskih fragmenata, ali živi utisak koji ostavlja na gledaoca potseća na one sile, koje se lepo daju pratiti kroz stoleća, kako se razvijaju u umetničkom radu seljaštva, a koje su ulile nova · života skulpturi, poglavito medju slovenskim narodima, za poslednjih dvadesetipet godina,

60