Nova Evropa
Ovde možemo spomenuti još jedan poseban način stabilizacije, koji danas više nema izgleda da bi mogao biti ostvaren, a koji je za vreme Rata igrao izvesnu uloču. Radi se naime o tome, da jedna država sa sredjenim finansijama izjavi, da ona valutu izvesne druge države prima i menja, po nekoj ustanovljenoj relaciji, za svoj vlastiti novac, Ukoliko se to provede, valuta dotične druge države gubi svaku samostalnu vrednost, Jer ona otad ide prema ustanovljenoj relaciji paralelno sa vrednošću novca države koja vrši izmenu, Ako se pravo sećamo, tako je nešto bilo i sa dinarom na početku Rata, Када је Егапcuska izjavila da će jedan dinar uvek zameniti za jedan svoj franak. Kod takovih prilika, kurs dinara nije mogao da padne ispod kursa iranka; ali je time dinar, za trajanja takovih operacija, izgubio svoju samostalnu valutarnu vrednost. Danas su takove metode nemoguće, ukoliko se ne bi radilo o kakvom čisto vazalnom odnošaju medju državama koje dolaze u obzir, Budući dakle da ova metoda momentano za nas nema važnosti, već ni zato što niko ne bi hteo da veže svoju valutu za našu, to i prelazimo preko te metode stabilizacije, i vraćamo se opet metodama koje su u današnjim prilikama provedive.
Najlakši i najsigurniji način, da se provede apsolutna stabilizacija svakog, pa i našeg, novca, bio bi povratak ka zlatnoj valuti, Naravno da se to danas ne bi dalo tako postići, da se jedan papirnati dinar proglasi opet jednakim jednom dinaru u zlatu, — ta je perijoda prošla, i ona se nikad više neće vratiti, Nego treba sad na realnom tlu novo da gradimo, Sama prošlogodišnja Gjenovska Копlerencija, po svojim finansijalnim ekspertima, zabacila je teoriju, da se papirnati novac pojedine države može ponovo dovesti do potpunog pariteta sa zlatom, te je predložila da se prelaz na zlainu valutu izvede na temelju onog kursa papirnatog novca koji momentano važi, Mi smo videli da, u relaciji cena, naš današnji dinar ne vredi više od jedne dvadesetline svoje predratne vrednosti, pa zato i tražimo stabilizaciju na tom novom nivou, Stabilizacija na zlainoj bazi dala bi se dakle provesti na taj način, da se zakonom akceptira ono stanje koje je faktično tu, te da se utvrdi da 20 dinara u papiru odgovaraju vrednosti jednoga dinara u zlatu; odnosno, ako se hoće viši kurs, da 15 dinara u papiru, ili čak 10 dinara u papiru, odgovaraju vrednosti jednog dinara u zlatu, Tehnička strana ove relorme dala bi se izvesti tako, da Narodna Banka, ili možda kakova posebna zato stvorena ustanova, stalno menja i daje za 400 dinara u papiru po jedan komad od 20 dinara u zlatu, i obratno, U tom slučaju, dok bi Narodna Banka (ili ta posebna ustanova) vršila tu izmenu, bez ikakova ograničenja, oscilacije dinara potpuno bi prestale i vrednost našeg novca u novoj relaciji 1 : 20 bila bi jednaka vrednosti zlata, Ukoliko bi ipak neke valute na našim berzama oscilirale u svom kursu, te bi oscilacije bile prouzrokovane promenom vrednosti dotične valute a nikako promenom vrednosti dinara. (Takove oscilacije naravno ne bi bilo moguće suzbiti, sve dok jednog lepog dana čitav svet ne bi prešao ma isključivo zlatnu valutu.) Po ovoj bi reformi napoleondor postao, i pored cirkula-ije pa-
90