Nova Evropa

новинарем ин правником-теоретичарем, публицистом, и као такав уредником великог и угледног руског правног часописа »Право«, и једним од вођа, руске групе међународног савеза криминалиста. Револуција од године 1906 истакла, је Набоковљева, својства: сјајан говорник, веома спреман правник, човек с великом привлачном снагом и лепих спољашних манира, био је он прави државник у модерном западно-европском смислу ових речи, те је потпуно природно заузео једно од првих места у странци »Народне Слободе« (»кадета«), и као њен кандидат изабран је за народног посланика, за град Петроград у првој Државној Думи. Његова улога у Думи била је од великог значаја: његови говори приликом разних интерпелација, о заштити закона о укидању смртне казне (једна, сјајна, страсна одбрана, овог закона), и најзад приликом претреса. декларације реакцијоне владе државног секретара Горемикина — (најчувенија је реченица, из овог говора: »Нека, се извршна власт покори власти законодавној!) —, били су прави и замашни догађаји у краткој али догађајима, толико богатој, и пуној политичког смисла, историји Прве Думе (1906). Набокова, су сматрали једним од најозбиљнијих и најспособнијих кандидата странке »к-д.« за Мини старски положај. Али је било суђено друкчије. Окорела, племићско-бирократска реакција није нипошто хтела да попусти, да чује глас живота: Отолипин је, као што је познато, растурио прву Думу, будући да је она тражила парламентарну владу и, шта више, — да се аграрно питање реши у корист сељака! Онда, је знатан број народних посланика издао проглас на народ (такозвана, »Виборшка, прокламадија«), у којој се народ позивао да не плаћа, порезе и не да војнике, догод влада, буде радила ван контроле Државне Думе. Набоков, као што се то лепо види из његове монографије, коју ћемо приказати, био је противан оваком скроз непромишљену и иза зивачком прогласу. Али из солидарности со партијским друговима, на не срећу, и он је потписао проглас. Политичка оптужба, онда, суд, три месеца. тамнице са, губитком свих политичких права за свагда — која су њему уосталом била, већ одузета, још и дисциплинско-оталешком пресудом племства губерније петроградске, која га је искључила, из својих редова (руско је племство имало политички чудну и аморалну прерогативу, да на такав начин уклања из јавног политичког живота, своје политичке противнике, за поступке који се тобоже косе с »правилима, части«!) —, све је то знатно смањило поље јавног и политичког рада Владимира, Набокова. Он је деловао у годинама 1906—1914 ван јавних институција, као један од урелника, главног кадетског дневника, »Реч«, и као члан, и то од утицајних чла“ нова, главног одбора странке »ка-де«. Ва, време Рага, био је на војној служби, као резервни официр. Непосредни контакт с војницима, са животом руске војске, несумњиво објашњавају његово добро разумевање ратних прилика, и опште ситуације Русије приликом Револуције, коју он и приказује У овој монографији о Привременој Влади.

У самој Револуцији је Набоков на почетку играо тек врло споредну улогу, као шеф канцеларије прве Привремене Владе кнеза Љвова. Онда, након претварања владе кнеза Љвова у коалицију кадета, и социјалиста, он је надустио ову дужност, али је остао у сталном контакту ис владом и с политичким круговима, а понекад је заступао Миљукова У вођству странке кадета, заузимајући у исто време читав низ важнијих политичких и друштвених положаја. Изабран за члана Конституанте, морао је да по-

107