Nova Evropa

машњу превласт класних и регијоналних струја над државном делином. Посредна друштвена власт биће у будуће у југословенској ДОЕАОН, и пословно и територијално, друкче подељена.

По Видовданском Уставу само је судска власт потпуно и довољно одељена, док се управна и законодавна, власт и сувише преплићу те сметају једна другој. Осим тога, управна, је власт преко сваке мере концентрисана на једном месту. У будуће, преузеће Народна Скупштина, ако не искључиво а оно бар претежно, законодавне задаће, и биће неодвисна, од управне власти и борбе за, власт, те ради тога, више једно радно него ли борбено тело какво је данас. Управна власт неће бити толико сконцентрисана, као што је сада. Разлози практичности, стручности, и одговорности, који ће бити предоминантни за новију управу, претпостављају већу компетенцију и независност извршних органа, дакле деконцентрадију према. доле. Шеф управне власти, или владалац, биће биран као спремно лице, или одгајан посебно за, свој позив. Ствар је народног схватања и укуса, да ли ће се владалац звати краљ или председник, те да ли ће народну власт вршити перијодично или доживотно; али његова компетенција мора бити тачно одмерена, мора бити искључено уплитање неодговорне камариле у државне послове, и зајемчено да неће бити злоупотребе власти са, највишег места. Министри, који ће св бирати из Народне Скупштине, биће стручни људи, који разумеју посао што им се поверава, а главна ће им задаћа бити, да, припремају законе, да. као повереници Народне Окупштине у управној власти пазе да св закони доиста, врше, и да стављају предлоге шефу управне власти. Они ће наравно бити одговорни. Иначе ће управну власт вршити посебна, стручна, лица, такођер строго одговорна, за свој рад, а постављаће их у вишим положајима, сам шеф управне власти Ha предлог министара. У законодавној власти имаће шеф управне власти само чмећо суспензије.

Територијално ће земља бити подељена у начелу исто као и данас, тојест биће државних и самоуправних власти, обласних, среских, и опћинских. СОамоуправне власти имаће своје посебне скупштине, посебне извршне органе, и биће у границама својих територија и своје компетенције организоване аналогно државним властима.

O величини самоуправних јединица одлучиваће народ, према стварним потребама. Свакако ће области бити веће него што то предвиђа Видовдански Устав, и преко границе од 800.000, али неће требати ни да досегну величину досадашњих покрајина. У историјске границе покрајина, из којих ће се области развити, неће се дирати без стварне потребе, али гдегод буде озбиљних разлога зато, помераће се покрајинске границе и против воље и каприса појединих политичких група. (Г. Смодлака нам је, у свом нацрту устава, лепо показао, како да дођемо до боље поделе на области.)

Мало сложеније је питање о подели компетенције између државних и самоуправних власти. Док стојимо на начелу народног јединства, не мо жемо допустити самоуправе са карактером државности. Наша држава, 16, међутим, и основана, и држи се, и има. свој гајвоп а'ефте, па лачелу јединства, и зато се не може одрећи своје државне легислативе, државне управе, и државног судства, ни данас ни у будућности. Уза, све то, она се не може

147