Nova Evropa

~

državnog prevrata, Najvažnije je dokumentarno utvrdjeni fakat, da car uporno nije hteo da popušta, ni pored mišljenja i molba političara Rodzjanka, velikog kneza Mihajla, careva brata i eventualnog naslednika, kneza Galjicina, poslednjeg predsednika vlade, generala Aleksjejeva, načelnika štaba Vrhovne Komande, i samog pisca ove knjige generala Lukomskog, — U trećem delu govori se o uplivu revolucije na rat i na rusku vojsku, o ispadu generala Kornilova, koji je 27. avgusta {po starom) 1917 uputio bio Privremenoj Vladi ultimatum, da mu preda vrhovnu vlast, i o vremenu koje su, u oči dolaska boljševika, general Kornilov i drugovi (Lukomski, Djenjikin, i drugi) proveli u zatvoru, u gradu Bihovu; najzad o početku borbe generala Kornilova sa boljševicima, U ovom delu ne nalazimo nikakve naročito nove ili značajne gradje, General Lukomski brani generala Kornilova, i zastupa tačku gledišta svih krugova koji u ovom nesrećnom dogadjaju {takozvana »Kornilovljeva alera«) optužuju isključivo Kerenskog i Privremenu Vladu, — U IV delu autor priča svoju »Odiseju« pod boljševicima, kad je on, pod tudjim imenom, radio u okolini posednutoj od boljševika u korist Dobrovoljačke Armije, Tu ima na početku zanimljivih podataka o unutarnjim odnosima u komandi Dobrovoljačke Armije, Njegovi doživljaji napisani su vrlo živo, i čitaju se s velikim interesom, Evo slike jednog dogadjaja, pred sudom boljševika, u to prvo doba boljševizma, od kojih se kao nekakim čudom spasao general Lukomski,

»U veče 17, februara 1917, dostavili su nove sužnje: jednog mladića od 16 godina, i jednog bogatog kozaka... Ovog poslednjeg su opravdali, ali mladić nije bio toliko srećan, Za vreme pretresa (sam je Lukomski bio prisutan u istoj sobi), na pitanje ko je i kako je uhvaćen, mladić je s puno iskrenosti odgovorio, da je učenik VI razreda novočerkeske {na Donu) gimnazije, i da je zajedno sa svojim drugovima bio upisan u partizanski odred Černjecova, ali da nije bio na frontu nego u četi koja je bila na straži kod donskog atamana., 10, februara odlučili su da i njihovu četu pošalju na front, pa su davali svakom pravo da se vrati kući; on je pošao kući, gde mu otac beše seoski sveštenik, Kada se vratio kući, odmah je otišao u revolucijonarni komitet, gde je sve ispričao o sebi, Komitet je odlučio da njega, »kao popova sina« pošalje u Stepnuju da se dobro izuči, Iskren ibez ikakva lukavstva ispričana priča mladića izazvala je buru negodovanja: popov sin, Kornilovac, partizan Černjecova, i t. d, Presudu je izrekao predsednik suda brzo: »Streljati ovog psa, čim izadje mesec«, Nesrećni mladić teško je uzdahnuo, i s klonulom glavom stao je u kraj, Kad se sud razišao, i u sobi ostali samo mi i dvojica stražara, zamolio je mladić da mu dozvole da se malo odmori, Legao je na patos, do zida, namestivši džak pod glavu, i odmah zaspao, Za dva sata došla su dva vojnika, i jedan je od njih udario mladića nogom, rekavši: »Ustani, vreme je ići, mesec je izašao«. Mladić je mirno ustao, pogledao nas, i rekao: »Smrti se ne bojim; ali, žalosno je umreti u mladosti, jer zbilja ja nisam još ni živeo i ne poznam života, Blago-

,

slovite mel,,.« Mi smo se oprostili s njime, prekrstili smo ga i on je

175