Nova Evropa

вање борца, образује у војнику и културнији човек, као и извесна продуктивност војске, наћи ће у будућности боље примене.

Привредни интереси освајају све јаче савремено друштво, па ће у модерној држави доћи силно до изражаја. Саобразно људској природи, одржаће се и даље приватно власништво, али Бе посредством класне борбе, и у интересу културе, бити ограничено, да, би се сачували економски слабији елементи друштва и онемогућили несавесни спекуланти и експлоататори. То ограничавање започеће са поседом земље. Земља ће престати да буде предметом спекулације. Велики поседи, изнад опсега који захтева радијонално обрађивање земље, биће укинути. Резерве земљишног поседа, надцијонализоваће се за циљеве унутрашње колонизације. Добра која служе поглавито јавним интересима прећи ће у јавно власништво, а одДносна, привреда биће соцпијализована. Капитализам ће бити све више парализован кооперативама, и пореским системом. Место мртвих сила, овладаће друштвом живе силе, и рад ће вршити онај велики утицај у друштву који је досада имао капитал и капитализам. Део привредни живот у земљи, који ће се развијати по начелу аутаркије, почиваће на принципу економском и на принципу рада.

Кад овако гледамо на државу будућности, разуме се да смо начисто с тим, да је наша, садашња, држава нешто друго, и да, се она скупа, с целим друштвеним стањем мора преудесити у интересу прогреса. Ствар је метода, како и којим редом да се мењају стања и уредбе; али да се морају мењати, то је изван дискусије. Време само собом носи потребне промене, а, на нама је само да погодимо деловати у прави час и у правом смеру, да задржавамо само оно што се још може и треба задржати, и крећемо само оно што се да и куда се да кретати. Постављајући горњи оквир за државу будућности, ми мислимо да. идемо с временом, и да се јасно делимо од оних од којих треба да се делимо.

Ј. Зубовић.

Jugoslovenstvo Jugoslovenskog Odbora.

Naš kratki članak »Dve koncepcije« (u političkom pregledu »Nove Evrope« od 11, jula t. g.) izazvao je kod nekih članova bivšeg Jugoslovenskog Odbora, do čijeg nam je suda stalo, izvesno negodovanje, Oni kažu, da se jugoslovenska koncepcija ljudi oko Jugoslovenskog Odbora — bar onih koji su ga vodili, i radi kojih je igrao svoju ulogu u emigraciji —, kraj svih njihovih mana i slabih strana, ne bi smela poredjivati sa koncepcijom tadašnje Srpske Vlade, jer ove u stvari nije ni bilo, budući da je ona (vlada G, Pašića) naprosto terala jednu skroz oportunističku politiku samoodržanja, povijajući se prema dogadjajima, i prema milosti i uputstvima velikih saveznika, dok je iskrenost jugoslovenskog uverenja bivšeg Jugoslovenskog# Odbora, i njegovo nepristajanje na bilo kakav kompromis u pogledu narodnog jedinstva, bilo van svake sumnje,

149