Nova Evropa

U Beču su otvorile nasledne države svoja de fa ct o-zastupstva, dok su raniji saveznici i neutralne države stupili sa novim Državnim Zvanjem za Spoljnu Službu u službene odmose. Samo je saobraćaj sa velikim državama Antante išao s počeika veoma sporo, i bez znatnoga dejstva, preko misija država4-zašlitnic4, i tek kada su, u toku zime 1918/9, došli bili u Beč razni delegati i komisije velikih sila, mogao je glas vapijućega Beča, — koji se tada nalazio u ораsnosti da, izmedju crvenoga Minhena i crvene Budimpešte, padne takodjer u ruke boljševizmu —, dopreti opet malo po malo do ušiju Evrope. Stalniji i od većeg uticaja postao je internacijonalni diplomatski saobraćaj tek po odlasku austrijske mirovne delegacije u SenŽermen, gde je imala zadatak, pored izmene pismenih ugovora o miru, da iznese pred savet velikih sila i najhitnija pitanja privrednih nevolja Austrije, kao i sukobe na južnoj granici austrijskoj koji su se baš bili zaoštrili do krvavih komplikacija. U medjuvremenu od konca Rata do ratifikacije mira, koje je trajalo skoro godinu dana, održavana je veza izmedju Austrije i glavnih antantinih sila na taj način, da je u Parizu ostala jedna austrijska misija, kao neko produženje mirovne delegacije, dočim su saveznici imenovali svoje Slavne Коmesare (haut-commissaires). U isto vreme usledilo je i imenovanje misija u Beogradu i Varšavi, i pri Vatikanu. Poslanstva u Londonu, Rimu, i Vašingtonu, mogla su otpočeti ponovo s radom tek nakon ratifikovanja mirovnog ugovora, odmosno proklamovanja mirovnog stanja od strane Ujedinjenih Država. Naporedo s razvijanjem mreže diplomatskih zastupstava išlo je i otvaranje konzulata i ureda za pasoše, pri čemu je, usled žalosnih finansijskih prilika u državi, bro} pravih konzulata ograničen na minimum, a — gdegod je bilo samo moguće — postavljani su počasni konzuli,

Sada ima Austrijska Republika diplomatska zastupstva u Berlinu, Londonu, Rimu (Kvirinal), Vašingtonu, Beogradu, Bernu, Budimpešti, Bukureštu, Hagu, Madridu (sa sedištem u Parizu), Pragu, Rimu (Vatikan), Sofiji, i Varšavi; osim toga jedno de fa c t o-zastupstvo u Moskvi, i najzad 21 generalni konzulat, konzulat, i ured za pasoše, u kojima rade državni činovnici, (Generalni k onzulati: Hamburg, Keln, Minhen, Trst, Njujork, Konzulati: Ljubljana, Brno, Bratislava, Moravska Ostrava, Milan, Cirih, Lavov, Krakov, Černovica, Čikago. Uredi za pasoše: Zagreb, Sarajevo, Venecija — Honorarna zvanja, kojima su pridati na službu pravi činovnici: Drezda, Kemnic, Štutgart). Pri ovim zastupstvima nalaze se svega na 120 pravih činovnika (konceptnih i kancelarijskih)}, Pored toga postoje još oko 70 honorarnih konzulata. Sva poslanstva vrše istodobno i konzularnu službu za ona područja koja ne potpadaju pod podredjene im konzulate. | | |

Dajući ovaj kratki pregled razvoja austrijske spoljne službe, hoćemo da spomenemo Još neke od najvažnijih promena i pojava u njoj iu vezi s njom. Od značaja je, pre svega, da je u godini 1920 usledilo sjedinjenje sve tri grupe komceptnih čimovnika u jedam kadar, što je i bilo prirodno nakon velikoga smanjenja svake od triju grupa pri prevratu, usled čega su već i ranije upotrebljeni mnogi konzularni

192