Nova Evropa

redove, ističući da ona nije bila nikako izdata od strane Državne Dume ili makoje od njenih grup4 ili od njenih odbor. |

| Zanimljiv je i zaključak monografije M, V, Rodzjanka, Vidimo iz njega da je ovaj ugledni konzervativac, čovek starog kova, potpuno jasno shvatio, da glavna krivica sviju nesreća Rusije pada na povlašćene staleže, dvor, i vladu, Zato on i ne želi da se povrati stari poredak. Njegov pozitivni program nije jasan; njegov poziv svim Rusima da se ujedine, bez razlike staleža i stranaka, pod zastavom beskrajne ljubavi prema otadžbini, iako je možda malo najivan od strane jednog sedog i krupnog državnika, ipak je simpatičan i zaslužuje pažnju, — samo što je takvo ujedinjenje, po skromnom mišljenju pisca ovih redaka, posve nemogućno, čemu je najbolji dokaz možda mržnja reakcijonaraca koja svuda, čak i u izgnanstvu, prati baš našeš autora,

AL Jelačić.

Jedna lepa knjiga,

Pred nama stoji jedna raskošno opremljena knjiga, koju je jedan naš čovek napisao na francuskom jeziku i izdao ove godine u Parizu. te njome dobio doktorat čs lettres, Upravo, to su dve knjige: glavno delo o francuskom pesniku Žoze-Marija de Егеја (Јо56Maria de Heredia), o njegovu životu i radu; i uz lo naročiti spis o izvorima glavnog dela ovoga pesnika, »TIrofeja«e (»les Trophćes«). Na najlepšem, savršeno lepom, papiru štamparije EF. Paillart D'Oberville-a (»Les presses francaises«), ove knjige, koje obuhvataju preko 800 stranica velikog oktava, sa reprodukcijama i slikama van teksta, čine čast ukusu francuske štampe, i piscu koji je vodio nadzor nad štampanjem, To spolja, A koliko je zadovoljstvo konstatovati — neupuštajući se u prikazivanje ovog velikog i specijalnog rada, za koje nemamo dovoljno stručne spreme —, da je ovde u lepo ruho zaodeveno jedno značajno delo, koje će i nama činiti čast pred francuskom lepom knjigom, Jer, dovoljno je i malo poznavati Francuze, i njihovu surevnjivu sujetu u pogdledu njihove umetnosti i književnosti — a pogotovo njihove lirike, i u toj lirici pesnika »Trofeja« —, pa da se sudi o hrabrosti jednog Jugoslovenina koji se drznuo pisati i napisati ovaku monografiju o Erediji, i da se dobije po· jam o vrednosti njegova napora i rada, nagradjena doktoratom prvog francuskog univerziteta. Mi srdačno čestitamo Gospodinu Miodragu Ibrovcu, jednom od naših pokretača, na ovako položenom doktoratu, i preporučujemo njegovu knjigu pažnji naših čitalaca koji vole francuski jezik i francusku liriku.,

тд

208