Nova Evropa

gradjanskoj časti njenoj, zakonodavac je pred blagodejanjem ove pravne institucije zatvorio vrata siromašnima : mogu oni biti besprekornog vladanja, ne uzmognu li platiti krivične i sudske troškove, ne mogu povratiti ni izgubljenu gradjansku čast!

V

Po našem Ustavu, kralj ima neograničeno pravo pomilovanja, a ograničeno pravo amnestije (»kralj ima pravo amnestije za političke i vojne krivice« ; »kralj ima pravo pomilovanja«), Deliniciju amnestije i pomilovanja ne daje, aboliciju i restituciju čak i ne pominje.

Od ustava od 1835, 1838, i 1869 godine, današnji se Ustav razlikuje, jer pravi tačnu razliku izmedju pomilovanja u užem smislu i amnestije; od ustava od 1888 i 1901 utoliko što je u njemu pojam amnestije odredjeniji i potpuniji, Osim toga, u njemu je precizno označeno, kad može biti pomilovan ili amnestovan ministar, pa kako se u tom pogledu potpuno slaže sa zakonom o ministarskoj odgovornosti, to više ne mogu nastupiti potresi u zemlji usled sukoba izmedju kralja ı Narodne Skupštine, kao što je to pod ranijim istavima bilo u nekoliko mahova.

Prema principima današnjeg Ustava, kralj ne može ničim sprečiti da jedan ministar ispašta zasluženu kaznu, bez odobrenja Narodne Skupštine, Ako ministar učini akt odgovornosti, zavisi prosto. od volje parlamenta hoće li biti optužen Državnom Sudu, i hoće li dosudjenu kaznu izdržati, — tu mu kralj ne može pomoći, U ovom pogledu, Vidovdanski Ustav je savršeniji od svih ranijih srbijanskih ustava.

Pa ipak, ustavotvorac nije predvideo mogućnost, da kralj, i protiv volje parlamenta, može zaštititi svoga osudjenog ministra (putem zakonskog ovlašćenja iz poslednje al, S 340, K., S. Р.). Zaželi li kralj ponovno sudjenje u korist osudjenog ministra, ministar ne mora da ispuni sve zakonske uslove potrebne inače za ponovno sudjenje : — sva ona složena procedura [iz gl, XXV, K, S. P.) otpada i proces ponovnog sudjenja otpočinje odmah, I ako nova Narodna Skupština, većinom partijskih jednomišljenika osudjenog ministra, prostim prelazom na dnevni red odbije da se ministar za svoju krivicu ponovo stavi pod sud, — osudjeni ministar postaje nevin,

VI

Da li je pomilovanje akt upravne, ili sudske, ili zakonodavne vlasti, — teorijski ovo je pitanje vrlo sporno, i u pravnoj nauci još uvek otvoreno, |

Tako, naš priznati pravnik, G. Sl. Jovanović {u »Osnovima Javnog Prava«) smatrao je amnestiju i pomilovanje u užem smislu za zakonodavne akte, jer se njima »sprečava strikina primena zakona u jednom danom slučaju«. U svom docnijem delu, »Osnovi pravne teorije o državi«, on menja svoje gledište o pravnoj prirodi

262