Nova Evropa

amnestije, i karakteriše je kao sudski akt, jer »stoji u vezi s funkcijonisanjem sudske vlasti«, Bilo bi umesnije, držimo, da je pisac, u svom drugom delu, izmenio svoje gledište o pravnoj prirodi akta pomilovanja nego što je to učinio sa svojim prvim shvatanjem akta атппегНје, АКфот pomilovanja niti se ništi niti ukida jedna norma u Kaznenom Zakoniku: šef izvršne vlasti njime samo sužava državno pravo kažnjavanja, odbijajući da izvrši zakon, neništeći ga, — što je nesumnjivo akt izvršne vlasti, Takodje i akt abolicije, svojom pravnom prirodom, spada u akt nadležnosti upravne vlasti, jer generalna istraga (predizvidjaj, izvidjaj) dolazi pod nadležnost upravne vlasti, Medjutim, aktom amnestije ne sužava se samo državno pravo na kaznu, već se u danom slučaju ništi i samo krivično delo, sa svima njegovim kazneno-pravnim posledicama, — ništi se dakle i sam kazneni zakon, I potpisujući ukaz o amnestiji, šef upravne vlasti nesumnjivo vrši akt nadležnosti zakonodavnog fela.,

VII Jedan pravni elaborat, izradjen prvostepenim sudom, uglačan višim sudom, osnažen od Kasacije, — treba li da bude ostavljen bez

dejstva, pa čak i poništen, ličnim nahodjenjem kralja? Zar to nije kontrola i mešanje upravne vlasti u nadležnost sudske i zakonodavne vlasti? Nije li pomilovanje u opreci sa modernom državom, koja je organizovan imperium a ne srednjevekovni vladarev dominium? Da li taj institut, kao pravni anahronizam, valja ukinuti?

Svojom prinudnom zakonskom teorijom dokaza, naš Krivični Sudski Postupak stvara od sudije običnog zanatliju, kome pravna sprema malo pomaže kod stege zakonskih pravila, Naš opšti Kazneni Zakon i Vojni Kazneni Zakon sadrže 25 dela za koja je predvidjena smrtna kazna, Kad sve ovo postoji, onda je nemoguće pomisliti na ukidanje pomilovanja: usled verovatne pravne zablude sudije-zanatlije, i nemogućnosti da se izvršena smrtna kazna popravi, — naši anali pogubljenja bili bi prepuni sudskih ubistava,

Sem toga, naš Kazneni Zakon ne sadrži ni jednu meru predohrane u pogledu kriminalno-političkih mera, kao što ih imaju Francuzi u institucijama »rćhabilitation Ićgale« i »conda mnation conditionelle«, i Nemci u »Bedingte Begnadigung«, te ako bismo ukinuli amnestiju i pomilovanje, kojima je zasada jedino moguće sprovesti te mere kod nas, onda bismo imali za posledicu : 1) da verovatna zabluda suda ostane nepopravima ı 2) da osudjeni za celu svoju budućnost, iako bi se sasvim popravio, ima za sobom večitu ljagu — neponištenu sudsku presudu, i 3) da osudjeni mora da izdrži kratkoročnu kaznu, koja ga napravi još gorim, umesto da se sredstvom pomilovanja podstakne na dobro vladanje.

Ali pomilovanje znači mešanje upravne vlasti u nadležnost sudske vlasti, a to savremeni principi o podeli funkcija državne vlasti ne trpe. Donekle, ovaj prigovor je tačan. U priličnoj meri, pomilovanje znači nadzor kralja nad radom suda, Samo, i sudska vlast vrši kon-

263