Nova Evropa

ова Европа

Књига УШ, Број 10. 1. октобра,1923

тен Era auu = ==

Naša pomoć Rusiji,

Čitava pokolenja Jugosloven4 svih boja, iz svih krajeva i svih Rklasš, izgovarala su s pobožnošću ime Rusije, majke svih Sloven4, i čekala su decenijima, upravo vekovima, da ih sa ruskog severa sunce ogreje, Kao što danas naš radnik-komunist veruje u Rusiju, tako su do pre malo vremena: verovali u nju naš buržuj i naš seljak, i svi naši intelektualci, i na sve pretnje i opasnosti, izbliza i izdaleka, sa Istoka i sa Zapada, imala je od naše strane jedna: jedina reč: »Neka dodju, tu je Rusijal«,.. Tako su mislili i govorili i naši ljudi od knjige i naši ljudi od akcije, od Zaharije Orfelina ! Јија Križanića do Vatroslava Jagića i Nikole Pašića, a za njima je iste reči ponavljao, u sebi ili naglas, svaki naš čovek, sve do onog poslednjeg seljaka koji je »bistrio politiku«. I ne bez razloga, Rusija nam je uvek pomagala, i uvek bila gotova da nam pomogne, svesrdno i izdašno, od »turskih vremen4« do poslednjeg Svetskog Rata, Onda je, jednog dama, ta velika i sveta Rusija, naš moćni zaštitnik i branilac protivu svakoga zla, pri porodjaju novoga stanja, kakvo svet još nije video, za trenutak iznemogla, i pala licem prema zemlji, milijoni ruskih ljudi i žena i ruske dece stadoše dmirati od gladi, i vapiti za pomoć, A mi, Jugosloveni, koji smo se napokon, hvala budi u prvom redu Rusiji, podigli bili i osilili, mi smo, na taj vapaj, svi kao jedan — okrenuli glave na drugu stranu, i nismo hteli da vidimo i da znamo Šta se to zbiva sada tamo u toj zemlji naših najlepših sanja i najvećih nadA, A kada se ipak našlo pregršt pokajnik4, koji povikaše ostalima: okrenite se ljudi, da. pomognemo našim pomagačima, i spasavamo naše spasioce, onda su oni, za godinu i po dana mučnoga rada, u velikome i bankama blagoslovenome gradu Zagrebu, najbogatijemu u Jugoslaviji, iscedili na jedvite jade, iz slovenske solidarnosti današnjih naraštaja za milijone umiruće ruske braće, — nešto preko pola milijona tričavih dinara! Svaki od nas, prosečno, nije dao ni što pojede sam za jedan ručak, da utoli glad. i spase život ili dete svoga vekovnog dobrotvora i zaštitnika, .

Zaboravljati na velike stvari može se iz lakomislenosti, ili iz silne zaposlenosti, Već samu ideju pomoći gladnima u Rusiji primili su i naša država i naše društvo sa čudnom neugodnošću, i pokušali

su da je uguše još u začetku, Od strane države, za nju je vezan

273