Nova Evropa
одлучан фактор у многим гранама трговине. Све даље и јаче везе домаће трговине, и уошште привреде, с извањим тржиштима, уветовале су развитак предозначног промета у страним платежним средствима, који се сад обављао путем великих новчаних завода. Последица је тога оснивање посебних девизних одељака, и апарата, код банака, те увелико развијено девизно пословање њихово. Велик део тог пословања обавља се путем берза у Загребу и Београду, те ново основане берзе у Љубљани. Сам опстанак берза, омогућио је иза Рата живу размену вредности на том тржишту, те је и ефектни посао услед тога нашао одзива код новчаних завода, нарочито оних у седиштима, берза.
Што се тиче хипотекарног кредита иза Рата, дошло јву њему, услед промењених прилика у аграрним односима, те несталне зредности некретнина, до застоја и ограничења. Висина се зајма, није могла, као раније, равнати према, вредности и ценама некретнина, које су трајно показивале тенденцу пораста; надаље, експропријација великог поседа. узроковала. је, да су и стари зајмови дошли у опасност, док је парцелација. пак тог поседа деловала, донекле и на средњи и мали посед, у претпоставци, да би њезиним провођењем могло доћи до пада вредности земљишту, која, служи основом хипотекарном задужењу. Што се зграда тиче, умањена, је вредност њихова услед установа гледе заштите станара. Осим тога, хипотекарни је кредит постао скупљи, будући да се штедни капитал одвратио од заложница, а и режије у односу према укупном стању хипотекарног посла у мирно доба порасле су и деловале су на повишење каматњака. Ранији принципи и услови код хипотекарних зајмова доживели су на тај начин извесну модификацију, јер је ваљало осигурати улоге и равнотежу такових завода.
(; великим развитком контокорентног посла дошло је до интензивног чековногижиро-промета, што се међу иним одразило ну огромној суми годишњег промета наших великих новчаних завода. Међу врло важним пасивним пословима, банака, морамо споменути и уложни посао, који међутим, у виду суставне привредне политике, не показује онај напредак који је пожељан и потребан. Разлога има томе више, међу осталим неповерење и конзервативност широких слојева народа, ниски каматњак, опорезовање уложака, и друго. Ово питање постаје важним народно-господарским проблемом. Осим наведених посала, баве се наши новчани заводи и о свим осталим банковним пословима, одговарајући тако како који уме своме позиву у изградњи наше народне привреде у новим приликама.
Пре него што пређемо на, сам приказ данашњег стања, југословенског новчарства, и банкарства у пречанским крајевима наше државе, морамо се укратко осврнути и на валутне и новчане прилике наше земље, које су увек одлучне за смер и опсег деловања новчаних завода. Већ смо споменули, да се неко време након уједињења налазило довољно капитала и кредита, за разне привредне гране, које имају томе и да захвале свој опстанак и свој процват. Како је кредит био релативно јефтин, развио се у свим правцима, подузимачки дух, каткада и без суставног рада и реалних претпоставажа. Често се превиђало, да, извршен инвестицијони посао на подручју индустрије не доноси још осамостаљење и еманципацију од финансијског за-
349