Nova Evropa

ства. Солидност по њима основаних те подупираних подузећа, а и удовољавање обвевама у земљи и иностранству, наишло је на признање и вани, те је нашим новчаним заводима успело несамо одржати већ и умножити своје везе с иностранством. Постигнути резултати, као и повољни изгледи за даљи развитак наше привреде, изазвали су интерес страног капитала, који у задње време показује склоност да суделује уз домаћи, у првом реду при банковним предузећима. Тако је дошло и пригодом задњих повишења. главница великих загребачких новчаних завода до учествовања страног капитала уз домаћи, и то понименце енглеског, француског, швајцарског, чешког, холандског, аустриског, и нешто маџарског. Бива то било преузимањем дела, деоничког капитала, било давањем кредита. Мањи заводи, парочито у покрајини, тражили су често ослона, код већих завода, па, видимо где, под притиском новчане кризе, долави до фузија, претварања. у филијале или афилијације, многих новчаних завода, чиме се постизава већи степен концентрације домаћег капитала. На ово последње управљена, је и нова кредитна политика. Народне Банке, одобравајући кредите само заводима с одређеним минимумом уплаћеног деоничког капитала.

Концентрација. домаћег капитала, те ограничено суделовање иностраног капитала, у стању су да донекле ублаже тешку новчану кризу у којој се налазимо; али снажнијем оздрављењу данашњих прилика може допринети само поправак, односно стабилизација вредности динара, што се тек суставним и устрајним радом целе привреде даје постићи. Дужност је стога. новчаних завода, да они у привредном механизму земље врше функцију за коју су одређени опрезно, конзеквентно, и далековидно. Након првог перијода нашег самосталног живота, ваља да поставе биланцу рада, како би удесили своје деловање у другом перијоду као прелаз у нормалније стање. Притом треба да наступају с највећом пажњом недајући се завести на, поље нереалног рада, нити заслепити привидним успесима. Радећи противно порушили би основе на којима су сами изграђени, те тиме угрожавали свој опстанак.

Прелазећи сада на сам приказ рада H данашњег стања југословенског новчарства и банкарства у пречанским крајевима наше државе, изнећемо. само оно што је најважније н најтипичније. Уосталом, упустити се у оштширности и подробности не би нам ни било могуће ради мањкава, статистичког материјала, јер су сабирачи тог материјала, било држава било приватне привредне организације и појединци, још увек упућени на »добровољне приносе«, а ти су уза сву добру вољу непотпуни. Ту нам се даје прилика, да истакнемо важну задаћу суставног и устрајног статистичког рада, који могу да, изврше тек у заједничкој сарадњи држава и организа ције самог новчарства и банкарства. Ове потоње дале су се већ на тај лосао, а успех, ако се и постепено постизава, неће на, концу изостати.

Гласом своједобно саопштених података Министарства 'Грговине и. Индустрије, те Финансија, имало је на територију наше државе почетком године 1922, 585 новчаних завода у акцијонарском облику. Од тога, броја отпада на Орбију (унутрашњост) 162 завода, засебно на Београд 61 завод, укупно 228 завода, или 37% од целокупног броја. На другом је месту Хрватска и Славонија, која без Загреба има, 184 завода, а са загребачких -29 завода броји укупно 168 завода, или 28% од целокупног броја. Босна и Херцеговина, има, са сарајевским заводима, (17), укупно 67 завода, или 11%:

351