Nova Evropa

ских радња, (за ове потоње потребна је концесија. Министарства, Финанснја)< Сви ти новчани заводи дају Загребу, уз развијену трговину и индустрију, карактер знатног и снажног економског средишта, чији утицај и везе сежу далеко изван земље. И концентрација капитала, долази у целој држави највише до изражаја. у Загребу и у његовим новчаним заводима, исто као што је загре“ бачко новчано тржиште меродавно у многом погледу и за остале заводе у нашој земљи. Тој улози Загреба допринела. је врло много загребачка. Берза, за. робу и вредности, која је и по опсегу пословања, и по ауторитативности дошла до одлучног гласа и утицаја у земљи и вани. Загребачка подружа ница Народне Банке истиче се, иза, централе у Београду, највише од свих осталих филијала, јер има као подручје делатности један од најснажнијих економских крајева. Већ и раније, а нарочито поводом садање пновчаце криве, осетила, се велика, потреба уређења клириншког промета међу заводима, па постоји нада, да ће за кратко време под окриљем филијале Нае родне Банке у Загребу бити основан Обрачунски Завод, који ће отеретити досадањи промет плаћања у готову међу заводима. Задње доба развија. се промет путем Поштанског Чековног Завода са осталим крајевима наше

државе. Готово сви загребачки новчани заводи удружени су у Савезу.

Новчаних и Осигуравајућих Завода Краљевине 0СХ 0 са седиштем у Загребу, о чијој ћемо сврси, организацији, и делатности, проговорити још коју реч на концу овог приказа. Што се тиче снаге загрзбачких новчаних завода, имали су они, концем 1922 године, око 475 милијона динара уплаћена деоничког капитала; од тога. је 15 завода имало капитал од 10 до 20 милијона, динара, 6 завода од 20 до 50 милијона, а 3 завода. 50 милијона и више. Током године 1928 дошло је до нових повишења капитала, те ће се горње бројеве свакако у доста знатној мери требати повисити. Резерве загребачких завода крећу се око суме од 180 милијона динара, те чине око 28% деоничког капитала. Што се тиче сразмера властитих средстава према страним капиталима, креће се он код загребачких великих балака (уплаћен капитал, 50 милијона динара, и више) од 10 до 2570, а код средњих завода просечно од 14% mo 66%. Према рачуну Г. Косијера, у његовој расправи о којој ће бити речи у идућем броју, ликвидна стопа. главних југословенских новчаних завода износи кол загребачких великих банака 28% до 48%, док код осталих завода износи око трећине заводских обавеза; горњи бројеви не могу бити тачни, будући да. немамо јединствене схеме и поступка при састављању биланца, па је једна од првих задаћа постојећих организација новчаних завода, да у том погледу даду потицаја. својим члановима, те створе предуслов за критично просуЂђивање стања, нашег новчарства и банкарства. — Деонице загребачких новчаних завода предмет су живог промета, на, берзи, па им је у задње време и вредност просечно порасла услед интереса од стране иностранства, иако још увек не могу доћи до своје праве унутарње вредности. Просечна!

дивиденда загребачких новчаних завода износила, је у години 1922 око 11%. |

Гледајући бројеве биланса, те рачуна добитака и губитака, не сме се превидети утицај девалвације нашег новца, у коме се бројно исказује стање наших новчаних завода.

_У приказу загребачких банака осврнућемо се у првом реду на велике банке, чији капитал износи 50 милијона. динара, и више. Почињемо с Пр-

вом Хрватском Штедионицом, најстаријим и једним од првих

958