Nova Evropa

као главна. хипотекарна, установа за Хрватску и Славонију; али будући да је иза Рата хипотекарни посао застао, проширила, се делатност овог завода и на сва. остала, банкарска подручја, нарочито након фузије с Хрвајтском Трговинском Банкому Загребу. Од афилираних његових предузећа три су банковна, остала индустријска, међу њима нека, од великог значаја за, нашу домаћу привреду. — Највећи српски завод у држави 6 Х С јесте Српска Банка у Загребу, с капиталом од 40 и "јљ милијона динара. Она се бави свим банкарским пословима, а проширила, је своје деловање с помоћу филијала, и на Војводину, Босну, и Далмацију. У Београду је од ње основано Подунавско Трговачко Акпијонарско Друштво ставило себи у задатак, да развија нашу извозну трговину; али се бави и другим банкарским пословима. Српска, Банка, суделује коначно код више домаћих трговачких, индустријских, и прометних, друштава. Године 1922 проведена, је фузија Српске Централне Банке за Приморје у Дубровнику са Српском Банком у Загребу. — Од банака, са главницом од 25 милијона, динара. спомињемо: Централну Банкуи Централну Ескомптну и Мењачну Банку, које су, стојећи у вези с Хрватском Ескомптном Банком, развиле велику делатност, нарочито финансирајући домаћа индустријска предузећа. Исто толики уплаћени капитал имају, након недавног повишења, и Банка за Трговину, Обрт,и Индустрију, те Хрватска Овеопћа Кредитна Банка; консерн прве обухвата велик број домаћих индустрија, а, и друга је интересирана код неких штедионица те трговачких и индустријских предузећа. О помоћу домаћег и иностраног капитала, повисила, је своју главницу и СОвеопћа Занатлијска Банка, те се има с тиме у вези проширити њен досадањи делокруг. — На даље спомињемо Хрватску Обртну Банку, те Загребачку Банку, којих капитал износи 127 милијона, те које су у свом кругу развиле врло живу делатност. — По 10 милијона динара уплаћеног капитала, имају Хрватски Опћи Вересијски Завод, и Средишња Привредна и Задружна Банка, од којих прва суделује код више предузећа, док потоња служи у првом реду интересима задруга, удружених у Хрватеко-славонском Господарском Друштву к. е. 3. — Од старијих реномираних завода спомињемо Хрватску Пољоделску Банку, као новчану установу Савеза Хрватских Сељачких Задруга: надаље Хрватеку Католичку Банку, Хрватску Банку, Хрватску Банку за Парцелацију и Колонизацију, Комерцијалну Банку, Хрватску Банку за промет е некретнинама; а од новијих Банкарску Радњу Браће Турковића, Хрватску Господареску Банку, Међународну Банку, Банковно и Мењачно деоничко друштво, Банку И. Кгеџћ лег, Депозитну и Дисконтну Банку, Хрватску Оввопћу Прометну Банку, те Штедионицу и зал агаоницу. Године 1922 основане су Балканска Банка, Банка Р. Север, Српска Привредна Банка, Добровољачка Банка, Узајамна Банка, и Хрватска Свљачка Задружна Банка. — Осим тога, постоје у Загребу подружнице Јад ранске Банке у Београду, једног од најачих новчаних завода деле државе, то Задружне Банке у Оплиту; а врло су развијене и агилне подружнице МЖћепет Bank-Verein-a, те Француско-Српске Банке. У задње

355