Nova Evropa

Ispravno i često БЏапсттапје јефт је паст да зе пабе поусагstvo, i u pogledu likviditeta, stavi na zdrave noge. Sa svojim zahtevom, da država u cilju zaštite ulagača utvrdi stepen likvidnosti, a po potrebi i naročite darancije za uložene kapitale, dokazuje autor da mu problemi internacijonalnog novčarstva nisu dovoljno poznati, jer sa takovim i sličnim zahtevima izlazili su i drugi privredni pisci po raznim državama sveta ali nisu nigde uspeli, iz prostog razloga što nijedna vlast nije htela da preuzme na sebe odgovornost da ustanovi šta je i koliko je likvidno, Ako su neke vlade i propisale, da se jedan deo uložaka ima investirati u državne papire, one nisu to radile da bi zaštitile ulagače već da bi bilo na koji način plasirale svoje državne obveznice,

Uzeli smo u ruku knjigu G. Kosijera s namerom da o njoj napišemo povoljniju ocenu nego što je ova. Ali smo pri čitanju otkrivali njene mane koje smo bili dužni zabeležiti.

Dr. Ivo Belin.

)

Друштвени преглед. СТАНАРИНСКА ПИТАЊА.

(Једно мишљење.)

Пре неког времена публиковало је Министарство Социјалне Политике обавест, да се израђује нови закон о становима, који би имао да важи посла године 1924. Ово, и наша лична искуства, понукало нас је, да. напишемо следеће ретке.

Социјално законодавство је оправдано, ако је јасна претежна со цијална корист тих установа и закона. Након праксе од толнко година морамо казати, да та корист, у најмању руку, није очита. и није постизавана у законодавству ради станова.

У свим законима 0 становима виде се две тенденције: 1) да сви добију стан, и 2) да сви нимаду јефтине станове. Праксом није получено ни једно ни друго, али је получено треће: да је несташица станова још увек акутна; да није грађено довољно нових кућа баш услед тога што је мала штедња, која је највише волела да свој капитал улаже у куће, престала 6 тим начином пласирања капитала; да су досадањи станови и куће запуштане од својих власника, па се помножио број нездравих станова и рушевних зграда; да је створено врело бескрајних злоупотреба икоруптних. трансакција, и т. д.

Ограничење власника кућа у располагању са становима могло 66 оправдати као пролазна мера. Трајно овај систем није оправдан, јер св ограничења тичу само једне форме имовиме, док је власницима осталих врети добара слободно, да се својим власништвом служе како хоће. У господарству које је основано на приватној својини, »капитализму «, морају се такове трајне мере означити као неморалне, јер не стоји, да се то ограшичење односи на. социјално јаче од којих бон требало заштитити социјално слабије. То у правилу није истина, јер се та. ограничења тичу У тисуће слу-

398