Nova Evropa

ma njihovo mesto, neće biti kao oni. A koji to ljudi osnivaju novu stranku, i šta nam oni nose? — Ako freba birati izmedju Svetozara Pribićevića i Tomislava Tomljenovića, — izbor tu doista nije težak, i našto onda nova stranka! Svetozar Pribićević zna šta hoće, i govori lepo kao da čita iz knjige; lepše od njega misli, i govori, možda, jedini Stojan Protić, — on zna još bolje šta treba ovoj državi, on zna čak i kako treba rešiti »hrvatsko pitanje«. Nesreća je samo, što i jedan i drugi sve to znaju, i hoće, dok su u opoziciji, i dok rade glavom: a čim sednu u ministarsku fotelju, njih odnese temperamenat i djavo, i mi se ratosiljavamo njihove lude mudrosti. Ali, zar je to razlog, da od dva zla biramo veće, ili, što se takodjer kaže, da skačemo s konja na magarca, pa da se udružimo sa Tomislavom Tomljenovićem, koji ni u opoziciji nije mudar, ili sa Božom Markovićem i Milanom Marjanovićem, koji uvek hoće majbolje — ali ne znaju šta je najboljel? .., Ne, ovi večiti bezazleni konspiratori, i dobronamerni kunktatori, doista nisu dovoljna garancija za praktičnu obnovu јибоslovenstva, ili ma i samo za reviziju Vidovdanskog Ustava u smislu rezolucije Zagrebačkog Kongresa,

Nije čak sigurno ni to, da oni hoće — mislimo, svesno hoće — politiku srednje linije, o kojoj se toliko govori, i da ne naginju, jedni s Trumbićem, koncepciji »obnove hrvatstva«, a drugi opet, sa Davidovićem i Veljkovićem, takozvanom »srpskom jugoslovenstvu«, koje se ne razlikuje ni za dlaku od jugoslovenstva Svetozara Pribićevića, osim što nije tako agresivno. G. Tomljenović i G. Petričić isto su tako još uvek prožeti zagrebačkom »kulturom«, kao što su G. Boža Marković i G, Ljuba Mihajlović, u duši, još uvek »Srbende«, makoliko da su i jedni i drugi evolujirali, i postali sposobni da prime u sebe, s vremenom, i »integralno« jugoslovenstvo, Oni će, verujemo, poći za onima koji neustrašivo, i znajući šta hoće, ponesu jednom čistu zastavu jugoslovenske svesti; ali oni sami nemaju dovoljno uve-

renja, niti jugoslovenske svesti, da prvi podignu fu zastavu i povedu narod ka cilju,

Uostalom, kako već rekosmo, zato je sad manje čas nego što je bio pre godinu dana. Politika srednje linije ima danas da se provodi — kako je dobro nedavno izložio uvodničar zagrebačkog »Tagblatt«-a — unutar stranak4 sa jugoslovenskim programima. To znači, да svaka od njih — počevši od umerenije frakcije komunističke pa do umerenije frakcije klerikalne stranke — treba zasad da ostavi postrani svoja ekstremna stranačka načela, pa da koncentriše svoju pažnju i aktivnost oko državne misli, koja im je svima jezgrom, da bi udružene, što se više može, suzbile separatiste i zulumćare i na vladi i u opoziciji, te izvukli državna kola iz gliba u kojem se nalaze. Ne mogu li se izmiriti Protić i Pribićević {a ko kaže da ne modu, kad je posredi opstanak njihove drage javne ličnosti?), ili Avramović i Joca Jovanović-Pižon, ili Korać i Kaclerović, neka se uklone za časak, ako su pravi državnici i rodoljubi, pa neka puste ostale da se približe jedni drugima, a to je srednjoj liniji, u cilju spasavanja zajedničkih tekovina, i ove lepe zemlje, iz ruku dahija i ризфојоуа.

379