Nova Evropa

U tome političkom i važnom poslu mogu da učestvuju, kao pošteni posrednici, i svi meutralci željni akcije, I na taj će način pre učiniti rodu glas nego fraćeći vreme, i ostaške svoje energije, oko stvaranja nove stranke,

Što se liče nas samih, »Nove Evrope«, mi nismo ni pre ni sad osećali potrebu vraćanja na neku srednju liniju; za nas je jugoslovenstvo oduvek bilo prava i jedina linija kojom ima da ide politika ove države i ovog naroda. Nama, uostalom, nije ni jugoslovenstvo cilj, kao što mije bilo ni hrvatstvo ili srpstvo, nego tek etapa na putu daljeća razvitka, Mi se danas družimo, pa u mnogome i slažemo, i sa komunistima; ali ne zato što bismo se možda odiševljavali njihovom »diktaturom proletarijata«, — bože sačuvaj! — daleko od nas svaka diktatura, Ali su nam oni danas bliži po svom širem, internacijonalnom, idealu nego maši Velikosrbi i Velikohrvati i Slovenci, koji tapkaju u mestu i ne vide dalje od tornja svoga sela. Ko se Jednom opredelio, svesno, za put kojim mi idemo, ko se napio žive vode čežnje za čovečanstvom, taj se ne vraća više lako matras, barem ne u duši, makoliko da ga reamost sili da računa s činjeniсата i sa prilikama, 1 mi ćemo stoga ograničiti našu akciju zasad ma unutrašnje čišćenje, na stfezanje naših redova, ı na posredovanje u gornjem smeru kod naših stranaka, i Javnih radnika, koji su svesni svoje dužnosti i odgovornosti prema državi i prema celom narodu. U tome smislu napisali smo i ovaj članak, te se nadamo da će se i primiti onako kako je napisan. |

(Ć.

Четврта Скупштина Лиге Народа.

Ова је Скупштина отворена у тешкој спољној атмосфери: расцеп између Француске и Велике Британије у рурском питању, конфликт између Италије и Грчке поводом убиства чланова комисије за разграничење у Епиру. Окупација Крфа узбунила је духове и уздрмала темеље младој институцији. Свакоме је било јасно да. право јачега још влада у међународним односима, и да је борба између истакнутог идеала и стварности дневне иолитике још увек свирепа. Ни Леон Буржоа, ни Лорд Роберт Сесил, нису могли да прикрију своје разочарање и свој морални револт. Ове године Балфур није дошао у Женеву, и његово отсуство запажено је и жаљепо у сали Реформације.

За председника Скупштине изабран је, са 24 гласа, де ла Торменте, представник Кубе. Његов ривал Г. Мота, швајцарски делегат, добио је 19 гласова, јер његова кандидатура пије била у вољи Французима.

Италијанеко-грчки спор пуне је две недеље апсорбовао пажњу делегата. Пленарне седнице биле су одложене на неколико дана, из бојазни да, спор не дође пред Скупштину у којој мале државе имају већину. Грчка влада обратила се била Савезу Друштва Народа да реши конфликт, Италија пак Конференцији Амбасадора. Тако је одмах избило питање ком-

380