Nova Evropa

Ako se nadje platforma za saradnju jugoslovenski orijentisanih stranaka i grupa, mi smo spremni da pristupimo i demokraftima i tribunašima {ili sad »srednjoj liniji«), i socijalistima, ı zemljoradnicima., A ako bi kucnuo čas i nastupila potreba, za državu i celinu, da se Jugosloveni nadju na okupu ı udruže za zajedničku akciju, mi ćemo biti prvi da posredujemo da do toa dodje. Taj čas, uostalom, možda 1 nije tako daleko kao što izgleda. Dotle, mi stojimo na svome mestu, i čekamo ostale da nam se približe.

Lim.

О ветеринару као народном просветитељу.

Гледајући на, ветеринарство као на, елеменат народног просвјећивања, треба да разликујемо: 1) стручно-научна дјела и институције; 2) сарађивање ветеринарских стручњака на разним знанствено-просвјетним институцијама; и 8) рад ветеринара на пучко-просвјетном пољу, и то: а) писањем пучко-просвјетних дјела, и б) живом ријечју (поучним пучким предавањима). А све ово, узевши као једно, има да се промотри и са међународног гледишта, и са гледишта нашег пацијоналног.

Стручно-научне ветеринарске институције представљају, у првом реду, ветеринарске школе; онда заводи за истраживање животињских болести, а специјално за истраживање животињских зараза; онда бактеријолошки и серолошки заводи. — Земља која и на овом пољу предњачи у погледу људске културе и цивилизације јесте Француска, која је колијевком ветеринарске знаности и ветеринарских школа. Тамо је, како смо раније чули, у граду Лијону основана још године 1762 прва ветеринарска школа, иза, које долази до оснивања ветеринарских школа по осталим државама, континента. Испочетка су, разумије се, те школе, и по обиму зпанственог рада и по висини свога културног нивоа, биле у чедним границама. Данас, међутим, спада у сферу систематске организације високе ветеринарске школе, да имаде за сваку важнију дисциплину посебне научне заводе, као за анатомију, хистологију и ембријологију, физијологију, патолошку анатомију, заразне болести, хигијену меса. и анималне људске хране, за сточарство, за фармакологију, за специјалну патологију, за кирургију, примаљство и т. д. Како је висок ниво данашње ветеринарске стручне просвјете, види се из модерног научног рада готово свих данашњих високих ветеринар ских школа континента, у којима су наставни предмети: физика, ботаника, биологија, паразитологија, кемија, биокемија, анатомија, хистологија, ембријологија, фивијологија, сточарство, фармакологија, опћа патологија, микробијологија, ветеринарска, хигијена и хигијена, сточних производа, специјална патологија, заразне болести, кирургија, примаљство, судско ветеринарство, ветеринарно редарство, биологија и патологија риба, ракова, и шкољки, пчела и свилаца, енциклопедија господарства, историја ветерипарства, основи политичке економије, и поткивање. — Заводи за истраживање животињских болести, или су одјелци високих ветеринарских школа, или су саставни дијелови бактеријолошких и бактеријолошко-серо-

477