Nova Evropa

лошких института, те имају у новије вријеме знатних заслуга за унапређење ветеринарске стручне знаности. |

При оваком стању ствари, разумљиво је, да је ветеринарска научна. стручна литература захватила управо колосалан опсег, иако ми, нажалост, данас још можемо говорити само о страној научној ветеринарској литератури, будући да је наша Ветеринарска Висока Школа истом постала. Особити замах узела је ветеринарска. стручна литература од времена када су ветеринарске високе школе добиле право промовисања на. част доктора ветеринарске медицине, јер је тиме пружен многима повол за знанствено истраживање. Али представници ветеринарске струке не воде данас само просвјетни рад на највишим својим знанственим стручним школама, него сарађују и на другим знанственим просвјетним установама, на господарским училиштима и другим високим школама, на учи. тељским школама, да и не спомињемо бактеријолошко-серолошке заводе и поткивачке школе.

Писањем пучко-просвјетних дјела из ветеринарске струке бавили су се све до најновијег времена несамо ветвринари него и знатан број неветеринара. Дилетантизам појединаца ишао је у том погледу често веома далеко, па су о ветеринарству написали читаве књиге људи који о ствари нису нити што учили нити могли знати више него обични компилатори старијих дјела, или обични нестручни мотриоци појединачних случајева. у пракси. Има и данас припадника извјесних струка, који држе да су већ самим тим енциклопедисти, и да знаду све. Таквима се је некада сматрао нарочито и свећенички сталеж. Зато налазимо међу ветеринарским пучким писцима представнике свећенства већ у најстарија доба. Пуштајући пострани овакве ветеринарске писце у других народа, ми ћемо се овдје мало задржати само на неким старијим писцима на нашем језику, који су радили на ветеринарском просвјећивању народа. Међу најстарија дјела спадају слиједећа: 1) Ог516 Јозтра; »Вејебијибсе živine vračitel, to jest suprot vsakojačkomu ђефеби hasnovita vnogo put probuvana ter istimska znajdena vračiva iz vsakojakeh knig z velikum marlivoštum zebrana, na horvacki jezik obrnjena. Zagreb 1772, — 2) LukićMarko: »Na uspominamje iliti razbirma ubileženja od marvinskih bolesti u nimškoj zemlji, Priloženim razložljivim razgovorom od ubijanja marve u marvinskih bolesti, pisa Ivan Bogudrag Wollstein, Iz nimačkog u slavonski jezik... Beč 1784,« — 3) Wollstein Joh. Gottlieb: »Bukve od kug i o bolezen Soveje živine tih ovac in o svin, popisane za kmete na povelje te na vikši gospodski, v Ljubljani 1792, — 4) Orshich Еета папа Сго:: »Vračitel betegujuće živine, to jest vračtva za rogatu marhu, krmike i mladinu — vam dana najprvič po Josipi Grofici Orshich, rodjeni grolici Zichy, vezda pako po Ferdo Grofu Orshich, kanoniku zagrebačkom na općinsku hasen, Zagreb 1799,« — 5).,.. ? : »Način človeka od stekloga psa, ali druge jadovite stvari ranjeno8a segurno zvračiti. Vu Zagrebu 1831« — 6) Ко Ћ|мећг Јуап Мак; »Оббтак živinovračitel, Iz nemškega po Aleksi Vancaš, Zagreb 183%« — 7) ......? »Mjere oprezne za predupredjenje uvučenja боуедје Кибе, Zagreb 1872,« — 8) ,.... ? »Naputak o marvinskih pošastih, Zagreb 1872.« — IL nora друга.

(ji

478