Nova Evropa

У посматрању појава. живота, може се разнолико понашати а, да. се притоме остане искрен. Почевши од најповршнијег утиска, споља, који је адсолутно секундаран и ефемеран, па до основних и најдубљих узрока до: гађаја, има и постоји један цели низ степеница на, којима се устављају гледишта. Тако се једино може разумети све што је око нас, и јавно мњење, и штампа, и парламенат, и влада, и све остало. Ове су то само разне тачке гледишта, на догађаје нашег живота, и све су те тачке мање или више споредне, без нарочите вредности. Непосредност једног догађаја, који је примарно споредан, који је тек једва стота последица целог ланца кривих и правих дотицаја и одношаја, доводи често до афективног посматрања, те тако настају заблуде, основне заблуде. Цела се жива и компликована снага, елемената у нас троши у простом и слепом рефлекеу, у реакцији, у позајмљеном кретању, и цели је наш живот за последњих пет година, пасиван талас. Везани за. просте догађаје, за. непосредно, за. спољашње, за најближе, за најситније, опојени самолагањем, ми губимо сувишак енергије за гледање дубље и даље. У томе је метежу згњечена, и деформисана, и идеја, југословенска, искривљена, је, фалсификована, премазана. је, издана, је, унакажена, једним полаганим процесом, постепено, из дана на дан, са. сата на сат, простим збрајањем ситних али сталних покретића, уназад, стално уна-

aan! Управо, формиране су фаланге за. наз задовање, и гледање једино, да ·

тако кажемо, у рођени нос; у свет је избачена гомила лажних лозинака, па белом дану су изведена најбљутавија и апсолутно невероватна 1030ришта, а маса — она, је ишла за преводницима, и када је то једанпут отпочело онда је ишло даље као по неким законима својим... Нама је, рекосмо већ, најпосле и свеједно, ако се неке претходне и прошле идеје (као што је, например, идеја нацијоналистичка) унаказе и упрљају лажима. Да све то пратимо, и да и ту казујемо своје мишљење, морали бисмо да, се далеко враћамо са нашег преходничког места. Али југословенску идеју, њу хоћемо да истичемо, да је чувамо и бранимо, да је одржимо чисту и јасну, и да је опцртамо и изрекнемо целу, потпуну, и до краја! И када смо одлучили да то чинимо, ми знамо све што ће се са осмејком простака, да, баци пред нас: да смо фанатици, да, смо јуродиви, да смо осамљени, да сма сулуди, да с нама није нико-и да, су сви против нас, да немамо бирача и куглица, да немамо палата, ни аутомобила, да нисмо позивани на дворски бал, да смо занешењаци, да пловимо по зраку, — ми то све знамо, и свега. смо тога свесни, но без устезања и страха ми ћемо југословенску идеју да, опртамо и да изрекнемо до краја. Са дубоким болом у душину срцу, ми видимо и знамо да је, са становишта, југословенске идеје, све оно што се у овој држави дешава, једна, беспримерна срамота, једна тотална глупост, један злочин, при чему је мање вредно да ли ће, и када ће и како ће, доћи до суђења, кривцима. Али ми, нажалост, немамо друге снаге и друге моћи

до да верујемо у потпуну пропаст данашњег стања, и да бранимо логику

идеје, и сачувамо је изнад глава једне апсолутне и страховите мањине да-

нас, и можда за деценије; ми немамо друге жеље, и друге потребе, ни другога циља.

Од Соче до Црнога Мора живи један људски елеменат, антрополошки, географски, културно, један, једнак, сличан и идентичан. Раздељења тога, вле-

467