Nova Evropa

дни значе еволуцију ндеја које су столећима владале српским народом. У. Душанову даконику (из 14. столећа) налазимо изричитих одредаба. о колективној одговорности за кажњива. дела. Овде није местб да их поближе огледамо; али ћемо ипак једно да наведемо, јер је тако строго, да је коментатор тог Законика (Стојан Новажовић) посумњао, да ли св оно у пракси опће проводило. Хајдука, или лопова, каже тај Законик (у чл. 45), не сме нико сакривати; село, у коме бн био сакривен хајдук или лопов, има. да се расели, хајдука се има обесити стрмоглавце, а лопова, се има. ослепити. Дапаче, господара. села. треба довести свезана, пред цара, те он треба, да плати целу штету, и треба ни њега казнити као хајдука и тата. О више но сумњивој умесности оваких одредаба није потребно расправљати: али морамо поштовати велики углед Душанова Законика, и одлучни утицај што га је он вршио н за турског ропства све до самосталности српског народа. Такав правни менталитет, уосталом, може се добро разумети, ако се обазремо на. чињеницу, да међу српским народом и у погледу права, власништва некретнина превладава колективно схватање, које се испољава нарочито у установи родбинских задруга.

Али баш у томе и јест разлика, између србијанског и пречанског правног схватања, што пречански крајеви стоје под силним утипајем римског права, с његовим индивидуалним схватањем власничког права, нарочито и што св тиче не кретнина. Хрвати су, например, како читамо у монументалном делу Вл. Мажуранића. (»Приноси хрв. правно-повесном речнику«) на, више места, показивали још у Средњем Веку велику склоност ка употреби начела. колективне одговорности за кажњиве чине; али је дошла рецепција римско-канонског права у германским државама, и хрватско се право прилагодило западној правној струји. Још се јасније види утицај западне културе код Словенада. Први словеначки правни споменици потичу још из доба после друге сељачке буне (1518). У њима има још нешто мало трагова, начела, да старешина. рода одговара за кажњива дела, чланова рода, иако задружног организма, већ давно нема. Ту се онда та колективна. одговорност претворила У репрезентацијону одговорност, али се и та, течајем 17. и 18. столећа, изгубила. Тако ни Хрвати ни Словенци већ кроз столећа немају схватања за оживотворење начела колективне одговорности за кажњива дела; а још мање осећамо данас потребу за таково оживотворење, јер нам сасвим недостаје осећај задружне солидарности родбинских чланова, и јоши мање осећај међусобне одговоћности код општинских припадника.

Из ових кратких извода, мислимо, следи посве јасно, да треба свако. форсирање идеје колективне одговорности макаке више заједнице за кажењиве чине појединада, С обзиром на, солидарност свих чланова те заједнице, напустити, ако нећемо могућност правног уједињења да. насилно за: уставимо. Видимо да се на меродавним местима, премало пази нато, да би се- сваки моменат који кочи правно уједињење елиминирао, али опет, ако се ствар не да другачије уредити, да се тако упути, да се привремено изда гажова посебна одредба за извесни део: државе. Али је неопходно потребно.

495