Nova Evropa

је да све европске државе тога типа далеко више увозе него што извозе. То ипак не тангира, да све ове државе имају активну платежну биланцу, а по томе и све предувете за, нормалан привредни развитак.

Да би постигла активну платежну биланцу, те осигурала стабилност своје валуте, мора Аустрија да настоји да поново преузме ону улогу коју је Беч имао пре Рата. Проблем Аустрије је, у својој суштини, проблем Беча, па, ако овај успе да задржи своје место средишта, привреде за. добар део Средње Европе, успеће и Аустрија да, се, и без даље помоћи Лиге Народа, одржи на свом положају. Стабилизација аустријске круне већ је деловала, у правцу да је Беч несамо обновио улогу коју је вршио пре Рата, него ју можда још и проширио. Иноземни капитали данас се пласирају, у највећем делу, у аустријске папире, јер данас Аустрија даје иноземству највеће сигурности за миран привредни развитак. И капитали који притичу у привреду држава, наследница подунавске Монархије, а долазе са Запада, иду данас преко бечких финансијера. Бечке банке држе данас у својим рукама несамо индустрију Аустрије него и добар део индустрије Пентралне Европе. И код нас самих, далеко више него што св то ин слути, индустријална предузећа, било индиректно било директно, спадају у интересну сферу бечких банака. Дапаче, велики број наших новчаних завода добрим делом и није ништа, друго до репрезентант бечког капитала; а, уколико ту има и другог иноземног капитала, то овај притиче искључиво преко бечких завода. Баш у најзадње време, добрим делом услед кризе новца у нас, неколико наших банака и индустријалних предузећа, још је у већој мери постало овисно од бечких финансијалних кругова.

Стабилизадија аустријске круне, даље, несамо да, је деловала Ha, притицај капитала из иноземства, него су и они кругови Аустрије који су за и после Рата, изгубивши сву веру у економску будућност своје домовине, настојали да. своје капитале пребаце у Швајцарску и друге државе срвђених финансија, почели сада да своје капитале поново инвестирају у аустријске папире. Тиме је настала, такова потражња разних папира, потенпована, тражњом и од стране иноземних финансијалних кругова, да је бечка берза. бележила, рекорде које није познавала ни у перијоди инфладије. Тако створен положај наравно да је утицао и на, нове емисије, те су разне банке и разна предузећа. могла лако да проведу повишење своје главнице чиме су опет дошли у посед средстава потребних за даљу експанзију.

Сукцесивно уновчење иноземног зајма, затим иноземно потраживање аустријских папира, као и враћање капитала, који је из бојазни од слома био већ емигрирао, учинили су да је тражња аустријске круне постала, тако интензивна, да више није требало никакових посебних мера у циљу заштите и одржавања, курса круне. Дапаче — и то је, по нашем мишљењу, најсветлија. тачка читаве ове санације —, нова, аустријска, Емисијона, Банка, имала је да се бори против — поправка аустријске круне. У уверењу, да стабилизација валуте а не осцилације, па ма оне ишле и на више, значе предувет за нормални развитак привредног живота, Аустрија се је свим средствима одупирала против евентуалног поправка своје круне. Јер, да је поправак ма и нешто успво, извоз би јењао, а, то би опет носило у себи елементе који ће касније да делују на поновни пад валуте, будући да би

527