Nova Evropa

Економски преглед. Стање наше привреде у години 1923,

Обичај је, а и ред је, да се при концу сваке године повуче биланца политичког, а поготово привредног, стања за ту годину, те да се констатује било напредак било застој, уколико се не мора говорити и о евентуалном назадовању,

Ако узмемо пре свега у претрес курс динара, као барометар нашег привредног стања и развитка, онда би — то морамо признати — прошла година значила за нашу привреду напредак. Јер несамо да наша валута — осим једне моментане депресије, проузроковане више политичким него економским моментима —- није била изложена даљњем паду, него је дапаче у току године, упоређена према прошлој години, показала тенденцу на више, Док је, например, концем године 1922 динар у Цириху нотирао око 5.70 сантима, концем године 1923 курс стоји на 6.50 сантима. Узевши у обзир, да је међутим швајцарски франак и сам изгубио нешто од своје вредности, можемо констатовати, да се динар теком године поправидб за округло 10", Док смо од уједињења наовамо сваке године морали констатовати знатан пад наше валуте, ово је била прва година да је тај пад несамо заустављен већ да је забележен и известан поправак.

_ Ипак, валутни барометар овог пута не показује тачно стање. Док би развитак курса динара дао слутити побољшање нашег привредног стања, можда чак и почетак његова коначног оздрављења, чињенице које ћемо ниже навести довешће нас брзо до противног уверења, Место повравка и побољшања, ми ћемо, нажалост, готово на сваком кораку видети само погоршано стање, тако да бисмо веома лако могли доћи до закључка, да је година 1923 за нашу привреду била једна од најлошијих, Из тога следи, да напредак, или назадовање, једне привреде не треба судити само по томе како стоји са валутом дотичне земље, јер то може лако, веома лако, да доведе до потпуно кривих резултата и закључака.

Али да пређемо на приказ појединих наших привредних грана, па да онда при концу повучемо једну скупну биланцу.

Од свих наших привредних грана, једина је можда пољопривреда која с извесним поуздањем може да гледа унатраг на прошлу годину. Дезорганизација, која је настала била теком а и након Рата, специјално дилетантским провођењем аграрне реформе и честим променама у додељивању земље, мало по мало престала је; прилике се стишале, тако да су добрим делом настали нормални одношаји, Продукција је у многим гранама досегла опет предратну интензивност, особито